Српски | English   



17. СИМПОЗИЈУМ "Обнова Византије на Балкану 1018. године"

Пријава за
научни скуп
Пројекат
Извештаји
Коментари
Учесници скупа
Упутство за припремање рукописа
Контакт
Насловна



Международный симпозиум византологов "Ниш и Византия"


Ниш и Византија



Слике и видео прилози са конференције


Изложба "После 15 година"

Ниш и хришћанско наслеђе

Зборник радова Ниш и Византија
Зборник XVI
Зборник XV
Зборник XIV
Зборник XIII
Зборник XII
Зборник XI
Зборник X
Зборник IX
Зборник VIII
Зборник VII
Зборник VI
Зборник V
Зборник IV
Зборник III
Зборник II
Зборник I

Константинов град старохришћански Ниш

Манастири и цркве јужне и источне Србије

Манастири и цркве града Ниша

Манастир Свете Богородице у Сићевачкој клисури


Град Ниш

Универзитет Ниш

Православна Епарија нишка

Међународни симпозијум византолога

НИШ И ВИЗАНТИЈА XVII

„Обнова Византије на Балкану 1018. године“

др Миша Ракоција

Седамнаест година међународни симпозијум византолога „Ниш и Византија“, окупља истакнуте истраживаче што је резултирало штампањем шеснаест бројева зборника радова „Ниш и Византија“ и специјалног издања „Ниш и хришћанско наслеђе“ 2013. године, поводом годишњице доношења Миланског едикта. Укупно 8800 страница испуњене новим сазнањима која су допринела да се разјасне многе непознанице о Византијском културном, уметничком и цивилизацијском наслеђу, које баштини свеколики хришћански свет. На страницам зборника радова пажљиви читалац откруће велики број нових, непознатих, или, пак, мало знаних података о прошлости града Ниша, која је сада умногоме расветљена и јаснија. Намера организатора (град Ниш, Универзитет у Нишу, православна Епархија Нишка) је да афирмише град Ниш, популаризује византологију као науку, успостави сарадњу између колега, допринесе размени знања и укаже на значај Византије за савремену европску цивилизацију.


Свечана сала Универзитета у Нишу, отварање симпозијума, Оливера Игњатовић - Министарство културе Републике Србије, отац ректор Милутин Тимотијевић, проректор проф. др Весна Лопичић, помоћник градоначелника проф. др Небојша Ранђеловић, представник Команде Копнене Војске Србије и Едвин Сугарев конзул републике Бугарске

Уважене колеге из целог света истражују наш историјски континуитет, уметничке слојеве и духовне наслеђе, све са Благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Благослов Патријарха пренео је отац ректор Милутин Тимотијевић.


Oтац ректор Милутин Тимотијевић

Учеснике скупа, после уводне речи др Мише Ракоције, поздраво је помоћник градоначелника проф. др Небојша Ранђеловић, док се испред Универзитета у Нишу прусутнима обратила проректор проф. др Весна Лопичић.


Помоћник градоначелника проф. др Небојша Ранђеловић


Проректор проф. др Весна Лопичић

Симпозијум је отворио др Марко Поповић.


др Марко Поповић

У име Министарства културе и информисања Републике Србије присуствовала је колегиница Оливера Игњатовић. Зборник радова Ниш и Византија бр. XVI представио је др Небојша Станковић. Свечаност отварања научног скупа улепшале су Саре Ристић – сопран и Валентина Станојевић – флаута. Пројекцијом научно-популарног филма „Освит Византије“ (продукција НТВ, аутор М. Ракоција), завршена је свечаност отварања научног скупа и започет радни део.


Саре Ристић – сопран, Валентина Станојевић – флаута

Сваке године византолози скрену пажњу на одређену тему из наше заједничке хришћанске прошлости, али и пробуде интересовање шире јавности подвлачећи значај изучавања и очувања споменичког наслеђа. Зато, увек треба имати на уму да се споменици културе изучавају, штите и презентују, поред осталог, и због лепшег, квалитетнијег и посебно хуманијег живота средине у којој се културно добро налази.

Међународни симпозијум Ниш и Византија XVIIсвојим поднасловом „Обнова Византије на Балкану 1018. године“, има за циљ да подсети на време повратка Византије на Балкан и поновног успостављања њених духовних, културних и цивилизацијских тековина, које и данас баштинимо.

На простору Балкана, сада ослабљеног византијског царства, Самуило формира ново Бугарско царство. Византијски цар Василија II успева да поврати од Самуила окупиране територије, закључно са 1018. годином када улази у Охрид. Већ од 1020. године обнављају се најзначајнији градови у ослобођеним областима: Сирмијум, Београд, Софија, Скопље, међу њима и Ниш, сада са византијским именом Нисос.

У периоду насељавања Словена, град Ниш је разорен а ромејско државно устројство заједно са старом епископијом привремено су нестали. После скоро четири века Нисос се први пут спомиње 9. фебруара 994. године у помало заборављеном т.з. Сплитском запису. Ово је прилика да подсетимо Нишлије на тај датум а стручну јавност да још  једном заинтерсујемо за овај документ. Победом Василија II над Самуилом, Византија је вратила раније изгубљене територије Балканског полуострва, чиме је постало неопходно реорганизовати државну и црквену управу. После 1020. године обнавља се и Нисос. Ниш је опет велики град, главна раскрсница и стуб византијске власти ове области, епископско седиште, упориште војног система, средиште византијске уметности, културе и цивилизације одакле она зрачи у унутрашњост Балканског континента. Урбанизован на византијски начин, Нисос није био само тврђава са војном посадом, већ се у њему живело у складу са ваљаним грађанским законима. У граду и око града византијски достојанственици граде цркве. Низ цео средњи век заштитник града и грађана био је св. Прокопије. Мошти великомученика Прокопија биле су у катедралној цркви, а епископи нишки из XI и XII века на свој печат стављају лик Св. Прокопија. Сад је прилика да размотримо где је била катедрална црква и како су доспеле у Ниш мошти св. Прокопија? Подсетићемо Нишлије да не забораве свог заштитника св. Прокопија.

Симпозијум „Ниш и Византија“ неодвојив је од имена града Ниша, чију славу шири на све стране света. Неизмерив је значај Нишког скупа за науку. Нема озбиљног истраживача широм света који није цитирао радове из зборника радова „Ниш и Византија“.

Немали број знаменитих истраживача и угледних научних радника подржавају ово наше окупљање, од којих су нас неки напустили. Од нашег последњег окупљања напустили су нас академик Цветан Грозданов и академик Слободан Ћурчић. Оно што су оставили иза себе неосетљиво је на време. Њихов ауторитет допринео је да све ове године Ниш буде место окупљања угледних истраживача, а да зборник радова обједини проверена знања и нова достигнућа у науци. У име организационог одбора и редакције, хвала им на подршци коју су нам свесрдно пружали чиме је симпозијуму Ниш и Византија увећан углед и значај у научном свету.

Без обзира на околности, град Ниш, Универзитет у Нишу и Епархија нишка, увек су налазили снаге да организују симпозијум „Ниш и Византија“. Све то захваљујући разумевању и великој подршци колега са којима смо заједно постигли завидан организациони и висок научни ниво међународног симпозијума „Ниш и Византија“. И у тешким временима град Ниш је налазио снаге да организује симпозијум „Ниш и Византија“, тако је било и ове године, и биће још много година после нас. Ове године пријавило се 32 учесника из: Грчке, Албаније, Бугарске,  Македоније, Русије, Аустрије и Србије. Они који из оправданих разлога нису могли да дођу, своје радове су приложили у зборнику радова. На самом крају уприличен је обилазак нишког Народног музеја и Саборне цркве у Нишу.

(фотографије З. Радосављевић-Кики)




Institute Of
Byzantine Research

Археолошки институт
Београд

Византолошки институт
САНУ

Филиозофски факултет
Београд

Македонска академија
наука и уметности

Бугарска академија
наука

АИМОС
Солун

webpage counters