Српски | English   



16. СИМПОЗИЈУМ "Римски венац православног краљевства - 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног"

Пријава за
научни скуп
Пројекат
Извештаји
Коментари
Учесници скупа
Упутство за припремање рукописа
Контакт
Насловна



Международный симпозиум византологов "Ниш и Византия"


Ниш и Византија


Слике и видео прилози са конференције


Изложба "После 15 година"

Ниш и хришћанско наслеђе

Зборник радова Ниш и Византија
Зборник XV
Зборник XIV
Зборник XIII
Зборник XII
Зборник XI
Зборник X
Зборник IX
Зборник VIII
Зборник VII
Зборник VI
Зборник V
Зборник IV
Зборник III
Зборник II
Зборник I

Константинов град старохришћански Ниш

Манастири и цркве јужне и источне Србије

Манастири и цркве града Ниша

Манастир Свете Богородице у Сићевачкој клисури


Град Ниш

Универзитет Ниш

Православна Епарија нишка

НИШ И ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ
Први међународни симпозијум, Ниш, 03.-05. јуни 2002.

У организацији Скупштине града Ниша а у оквиру прославе дана Св. Цара Константина и Царице Јелене, одржан је од 03. до 05. јуна први међународни научни скуп на тему "НИШ И ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ". Симпозијум је одржан у свечаној сали Универзитета у Нишу. У холу испред сале, у сарадњи са Народним музејем Ниш, била је постављена изложба копија, сада неповратно изгубљених, фресака из Ранохришћанске гробнице у Јагодин Мали, као и изложба књига из фонда Универзитетске библиотеке на тему "Ниш и Визанатија". Скуп је благословио Владика нишки Господин Иринеј, учеснике поздравио градоначелник г. Горан Ћирић а отворио председник САНУ академик Дејан Медаковић. Реферати су према предвиђеној сатници, првог и другог дана, излагани у преподневним и послеподневним сесијама, док је последњи дан био резервисан за свечани пријем у Скупштини града и обилазак споменика културе Ниша и његовог окружења.

У осмишљавању симпозијума, пошло се од чињенице да је средњовековна прошлост Ниша недовољно знана. Непотпуна истраженост, чак и знаних објеката, као да се најтачније може објаснити незаинтересованошћу, а не само недостатком материјалних средстава. Тако се дошло до поражавајућег нивоа познавања хришћанске прошлости Ниша, који је у политичком, еконосмском, верском, културном и уметничком погледу заузимао значајно место у византијском царству, чије су тековине чврсто уграђене у темеље европске цивилизације и уметности. Ни чињеница да је у Нишу рођен св. Цар Константин, коме хришћански део света дугује оно што јесте, није била довољан разлог да му се посвети дужна пажња. С друге стране, и они знани споменици, на неодговарајући начин се штите и одржавају. Из тог разлога, сматрајући да је историско-уметничко наслеђе Ниша неодвојиво од европске културе и уметности, приступило се организовању међународног научног скупа са темом "НИШ И ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ".

Идеја организатора симпозијума је да окупи еминентне истраживаче који се баве византијском и поствизантијском историјом уметности, као и истакнуте научнике из оних области без чијих сазнања је немогуће у целости сагледати историјско-уметничко наслеђе Ниша. То је подразумевало присуство истотичара уметности, историчара, археолога, класичних филолога, теолога и теоретичара средњовековне књижевности, филозофије и естетике. Намера организатора симпозијума, који има за тему ранохришћанско, византијско и поствизантијско културно наслеђе, као и одјек византијских уметничких тековина на потоње уметничко стваралаштво Ниша и Нишавља, је да се научно аргументовано сагледа његово место у културном мозаику Европе. Окупљање угледних научника, посебно оних са Балкана, и усмеравање њихових знања на просторе града Ниша, од непрозењљивог је значаја у расветљавању многих непознаница из историјско-уметничке прошлости Ниша и области која му гравитира. Само на темељима знања о богатој хришћанској прошлости може се доћи до праве слике о граду Нишу. Задатак симпозијума је да скрене пажњу европске научне јавности на значај Ниша за свеколики хришћански савет.

Из излагања проф. Дејана Медаковића сагледава се значај историјско-уметничко наслеђе Ниша, неопходност његовог откривања и изучавања у оквиру византијског света и савременог историјског тренутка.Сматра да је тематика скупа добро изабрана јер обухвата све видове политичког и духовног живота не само града Ниша, већ читаве регије. Реферат проф. Медаковића садржи идејне смернице које ће организатору послужити као водиље при организовању скупа који треба та прерасте у редовно окупљање на дан Св. Цара Константина и Царице Јелене.

Др Александар Лома (Београд), још једном је покренуо питање порекла имена Ниша и Нишаве. Полазећи од претпоставке да је античко име Ниша - *Nāvisko-, води порекло од старог имена Нишаве *Nāvyā, одраженог у имену села у њеном горњем сливу Nevlja (некада Navlja), аутор се упушта у питање језичког порекла и изворног значења тог назива. Реферат Мр Владимира Цветковића (Ниш), осветљава духовну климу која је владала на просторима Горње Мезије у периоду треће и четрврте деценије IV века, уз посебан осврт на битне детаље боравка Св. Атанасија Великог у Нишу и на овим просторима. Резултате археолошких истраживања на простору југозападног дела Доњег града Јустиниане Приме (Царичин град), приказали су др Бернард Бавант и др Вујадин Иванишевић (Стразбур-Београд). Приказани су откривени остаци фортификација са кулама и капијом, остаци портика и улице, делови аквадукта и комплекси стамбених и занатских зграда. После овог излагања јасније се сагледавају хронологије развоја града, урбанизма, изгледи грађевина и материјална култура палеовизантијске епохе на простору северног Илирика. Мр Јасминка Николић (Скопље), открила нам је један дуборезни крст (XVII век) из приватне колекције и успоставила његову везу са сличним крстовима са Свете Горе. Мр. Бранко Горгијев (Ниш), Скренуо је пажњу на неке импликације сусрета Фридриха I Барбаросе и Стефана Немање. Управо на једном пресеку извода из дела Дизберта и Дитполда, учесника у преговорима између Фридрихаи Немање, појашњена је слика мећународних, политичких, војних, верских и културних односа у Европи крајем XII века.

Мирјана Машнић (Скопље), је скуп упознала са досад непознатом сеоском црквом Ваведења Богородичиног у поречком Здуњу, док је мр Радомир Петровић (Београд), кроз иконографску анализу досад непознате иконе "Св. Димитрије на коњу убија бугарског цара Колојана и спасава град Солун" успоставио њену везу са знаним у српској уметности. Кармен Ангела Бабан (Румунија), говорила је о преобраћењу Константина Великог, и од два супростављена става Константинове егзегезе понудила прилог истинском Константиновом преобраћењу поткрепљујући то становиште царским посланицама издатим после 313. године.

Др Радмило Петровић (Београд), је указао на значај царске ковнице у Нишу, одакле су изашла дела од значаја за целокупно Римско Царство. Своје излагање мр Оливер Томић (Београд), започео је анализом чувеног лика цара Константина Великог из Ниша, са намером да покаже у којој су мери представе римских царева из доба тетрархије и IV века, веран одраз њихових истинских изгледа, те да преко сагледавања ликовних карактеристика и проницљивом анализом детаља осветли мишљење владара о себи самом.

Др Слађана Ристић-Горгиев (Ниш) бавила се појмом лепоте у византијској филозофији и како је она схваћена од стране Светих Отаца. Политичку и поетску природу "Житија светог Симеона" од Стефана Првовенчаног расветлио је др Драгиша Бојовић (Приштина). Излагање др Александра Јовановића (Београд), састоји се од три археолошке белешке које откривају непосредну повезаност Константина Великог са Наисом: прва се односи на урбано-административне аспекте, друга на сегменте стратегијског утврђења Наиса и трећа на одјек уметности Константинове епохе у Наису. Драгиња Маскарели (Београд), бавила се нерелизованим пројектом за аграду Епархијског дома у Нишу арх. Јована Илкића и његовом доприносу у тражењу националног стила у новијој српској архитектури. Бавећи са архитектуром нишке Саборне цркве др Александар Кадијевић је указао на њену стилску слојевитост, што је у овом тренутку, када се припрема нека обнова, од посебне важности. Миша Ракоција (Ниш), упознао је скуп са новосагледаним архитектонским облицима цркве Св. Јована у селу Орљану и њеном месту у историји византијске архитектуре. Овом приликом поново је покренуто питање убикације византијског града Комплоса знаног из повеље цара Василија II. Небојша Озимић (Ниш), повукао је историске, политичке и бографске паралеле између два велика рановизантијска владара - Константина I и Јустинијана I.

За жаљење је што скупу из оправданих разлога нису присуствале колеге које су пријавиле занимљиве реферате: Бранка Иванић (Београд)-Мара Бранковић и уметнички споменици Јужне Србије; др Иванка Гергова (Софија)- О ауторима икона у цркви Св.Арханђели у Нишу; мр Анета Серафимова (Скопље)-Успостављање светих икона и Уздизање часног крста у поствизантијској уметности; Јоанис Сисy (Касторија)-Кретање уметника из Костура ка северу; мр Милорад Лазић (Београд)- Византијске естетске вредности у српској средњовековној култури. За утеху је што ће и ови радови бити отштампани у Зборнику радова.

Учесницима скупа за потребе излагања био је на располагању дијапроетор и видео бин. Посебно је била занимљива дискусија пре сваке паузе, на којој се, поред размене мишљења између колега, пружила прилика да стручњацима постављају питања посетиоци и љубитељи нашег културног наслеђа. Треба споменути и задовољство учесника скупа на гостопримству које им је указано од стране организатора.

Намера организатора научног скупа је да окупљање наших еминентних истраживача прерасте у редовно, на дан Св. Цара Константина и Царице Јелене. Реферати учесника скупа биће штампани у луксузно опремљеном Зборник, чијом промоцијом ће сваке следеће године започињати сипозијум.

Миша Ракоција



Institute Of
Byzantine Research

Археолошки институт
Београд

Византолошки институт
САНУ

Филиозофски факултет
Београд

Македонска академија
наука и уметности

Бугарска академија
наука

АИМОС
Солун

webpage counters