Српски | English   



16. СИМПОЗИЈУМ "Римски венац православног краљевства - 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног"

Пријава за
научни скуп
Пројекат
Извештаји
Коментари
Учесници скупа
Упутство за припремање рукописа
Контакт
Насловна



Международный симпозиум византологов "Ниш и Византия"


Ниш и Византија


Слике и видео прилози са конференције


Изложба "После 15 година"

Ниш и хришћанско наслеђе

Зборник радова Ниш и Византија
Зборник XV
Зборник XIV
Зборник XIII
Зборник XII
Зборник XI
Зборник X
Зборник IX
Зборник VIII
Зборник VII
Зборник VI
Зборник V
Зборник IV
Зборник III
Зборник II
Зборник I

Константинов град старохришћански Ниш

Манастири и цркве јужне и источне Србије

Манастири и цркве града Ниша

Манастир Свете Богородице у Сићевачкој клисури


Град Ниш

Универзитет Ниш

Православна Епарија нишка

ВИЗАНТИЈСКЕ ОСНОВЕ САВРЕМЕНЕ ЕВРОПЕ
Други међународни симпозиум, Ниш, 3. - 5.јуна 2003.

У оквиру прославе дана св. цара Константина и царице Јелене Скупштина града Ниша организовала је од 3. до 5. јуна други међународни научни скуп на тему “Византијске основе савремене Европе”. Симпозијум је одржан у свечаној Сали Универзитета у Ниши. У сарадњи са Археолошким институтом и љубазношћу Француског културног центра из Београда, у холу испред свечане сале Универзитета је постављена изложба “Царичин град” 3D реституција акропоља са којом је присутне упознао др Вујадин Иванишевић а отворио председник СО Ниш г. Владимир Домазет.

Почетак рада научног скупа благословио је Владика нишки Господин Иринеј, учеснике поздравио градоначелник г. Горан Ћирић а отворио министар културе Републике Србије г. Бранислав Лечић. Присутнима се испред Европског парламента речима подршке обратила професор Адриана Поли Бортоне, градоначелник италијанског града Леће и члан Европског парламента. Професор др Александар Кадијевић представио је зборник радова бр.1 “Ниш и Византија” са прошлогодишњег научног скупа.

Истакнути истраживачи наше прошлоси окупили су се ове године око теме “Византијске основе савремене Европе”, са циљем да ублаже културолошке заблуде и укажу на допринос византијског света у формирању савремене европске цивилизације. Древна колевка културе, Балкан са Нишем као неминовним средиштем, је чврст ослонац наступајућим интеграционим процесима савремене Европе. Културно зближавање води до националног уједињења, до давно заборављеног сна Византинаца о јединству царства. Неспоразуми, неразумевања, или, пак, старе заблуде о Византији из минулих времена, полако одлазе у заборав захваљујући научним аргументима изложеним и на нишком симпозијуму.

Своје радове изложило је 35 учесника од којих 1 из Енглеске, 4 из Бугарске, 3 из Македоније, 1 из Грчке и остали из наше земље.

Радивоје Радић, Београд, (Допринос византијских лекара средњовековној медицини) - Указује на допринос византијске медицине у усавршавању вештине дијагностике и терапије, хирушких оперативних техника, фармакологије и фармације.

Небојша Озимић, Ниш (Улога реда темплара у ширењу византијског културног утицаја у западној Европи) - Боравак темлара на просторима Византије од значаја је за развој средњовековног Запада. Знања из Византије допиру до Европе што се огледа у архитектури, књижевности и ликовним уметностима.

СаваЛаушевић, Никшић,(Исихастичкиенергизам) - Проблематизује однос покретаисихазмаимодерних филозофских идеја. Оснажује хипотезу да византијски исихазам има своје поствизантијско овоплоћење у савременој филозофији, посебно етици.

Борис Б. Брајовић, Никшић,(Космополитизам - византијске теме) - Скреће пажњу да се у срцу уједињене Европе налазе основе два паралелна пута - космополитски који свој основ налази у теолошкој мисли византијског истока и мондијалистички који се развја у крилу Латинског Запада.

Кармен АнгелаЦветковић, Ниш (Fourth century holy fathers on priesthood), - Изнела је активности светих отаца из В века у борби за православље у затеченим друштвеним околностима.

ВладимирЦветковић, Ниш (God and the njorld in the njorks of st. Irenaeus of lyon) - Разматра стваралаштво св. Ирене из Лиона које се тиче односа између Бога и света.

Драгиша Бојовић, Косовска Митровица (Словенски свети Јефрем у европској науци) - Дата је анализа словенских рукописа св. Јефрема из Сирије (306-373) као и преглед истраживања у контексту односа ћирилских рукописа према тзв. рилским глагољским листовима.

ГрахамЈонес, Леицестер (The cults of st constantine and st helen from a njestern perspective) - Култ Св. Константина и св. Јелене сагледан је из перспективе запада и приказана је његова распрострањеност на просторима Енглеске.

Александра Нитић, Београд (Тканине и профани костим у српском сликарству XIV и прве половине XV века - порекло и развој стила), На примерима одеће са портрета и сачуваног текстила, евидентирани су различити стилски елементе у српском средњовековном костиму и издвојене појединости пореклом са Запада.

Михаило Милинковић, Београд (Археологија моде као археологија идентитета) - Начин одевања Ромеја и варвара (V - VI век), приказан је на основу неколико примера и налаза, од којих један потиче из Ниша, узимајући у обзир податке из писаних извора.

ДрагицаПремовић-Алексић, Нови Пазар (Касноантичкаирановизантијскаутврђењау околиниНовог Пазара), је изложиларезултате систематских рекогносцирањаподручјаНовог Пазара. Евидентна је густина насељености и присуство војних јединица током 6. века, када је већи број утврђеђа обновљен и изграђен.

Драгиша Милосављевић (Феномен византијске болнице у Св. Георгију у Дабру) - Откриће позне византијске болнице у манастиру Св. Гергије у Дабру (Мажићи код Прибоја) 2001-2002 године, са већим делом опреме, помагала и хирушких инструмената примерених много развијенијим европским срединама, отвара бројна културолошка и цивилизацијска питања и мења наше мишљење о византијској медицини.

Радомир Петровић, Београд (Фреске из чуда и легенди цара Константина Великог у манастиру у Бањи прибојској из 1574.) - Бавио се примарним фреско слојем манастира Бање из кога се сагледава духовна клима из времена ропства под Турцима и тежња успостављања родословних веза и култа цара Константина и Немањића.

Виктор Лилчић, Скопље (Рановизантиски градићи у скопско-кумановском региону) - У овом прилогу претстављени су најновији резултати истразивања рановизантијских градова: Давина Кула село Орман (Скопље) и Велика Кулица, село Карабицане (Куманово).

Сисиоу Иоанис, Костур (Кретање сликара из Костура ка северу у првој половини XIV века) - Указао је на мало знану делатност Костурске сликарске школе у току прве половине XIV века и негира претпоставку о полувековном прекиду сликарских активности. То је поткрепљено фрескама и иконама које имају доста заједничког са фреско декорацијом Доње Каменице, Полошког, Трескавца и Леснова.

Миша Ракоција, Ниш (Рановизантијска гробница на свод код села Клисура поред Ниша и кратак осврт на проблем засведених гробница) - Новоткривена гробница је повод за предложену типологију и датовање на основу архитектонских елемената, примењљиву и за друге типски сродне гробнице.

Иванка Гергова, Софија ( Нишки митрополити поштовани као светци у Бугрској у XIX веку) - У XIX веку у Бугарској се штампају календари са светцима, међу којима се срећу три нишка митрополита, а један од њих је насликан и у цркви града Панађуриште. У излагању се коментарише да ли су то реалне историјске личности, како су се нашли међу светцима, какав је смисао те “канонизације” за Бугаре у доба препорода.

Гордана Милошевић, Београд (Мартиријум и гробљанска базилика у Јагодин Мали у Нишу) - Прикупила је и груписала сву приступну документацију и начинила покушај да се утврди хронологија грађења мартиријума, базилке и гробова и њиховх међусобних односа.

Ђорђе С. Костић, Београд (Византијско наслеђе у Бедекрима) - Настанак модерних водича за туристе везује се за XIX век и издања издавачке куће “Карла Бедекера” из Немачке. Србија и њено византијско наслеђе тада се први пут представља кроз различите публикације издавачке куће Карла Бедекера у Лајпцигу.

ДрагињаМаскарели, Београд (Ханзенантикаитипскипројектизацрквене грађевине у Србији)- АрхитекатиМинистарстваграћевинаСветозаараИвачковића, ЈованаИлкићаиАлександраБугарског, пројектовалису типске црквене грађевине у духу ханзенантике ипо селимаширом Србије, паиСићевачкој клисуриСв. ПеткаИверицау Островици. 

Саша Михајлов , Београд (Неовизантијски елементи у архитектури Рајка Татића) - Архитекта Рајко М. Татић (1900-1979), пореклом из Ниша, припада групи српских архитеката који су између два светска рата градили у свим актуелним стиловима вешто балансирајући између разлчитих концепција.

МирјанаМашнић, Скопље (О програму истилским особеностимановооткривених фресакаПоречког манастирау Македонији) - Новооткриовене фреске манастирске цркве РођењаБогородице у Поречком манастиру непознате су науци. Својим идејним програмом имонументалношћу улазе у круг најрепрезентативнијих целинасредњовековне византијске уметности.

ТеодораВасилева, Софија (the scene "Melismos" in the church "st. Virgin" in Dolna Kamenica /XIV c./) Изнелаје леппримерутицајасрпске иконографијске традиције наразвој фреско сликарстванаБалкану.

Радмило Петровић, Београд (Pons milvius et pons Naiss) - У свом раду везао је, ослањајући се на документ из нишког архива, нишки мост за Константинову мајку Јелену, као фортуну реке о чему сведочи печат са златне полуге с краја IV века.

Жарко Ждраков, Софија (Идентификација "костурског атељеа" - Према непубликуваним потписима из монастира у Кремиковцу и Поганову) - Костурска сликарска радионица идентификовани са пет потписа зографа у Кремиковском монастиру (1493) и два у Поганову (1499). Један потпис локализира атеље у селу Фотанисхта на Костурском језеру.

Александра Давидов Темерински , Београд (Традиционално и ново у делу Дича Зографа - 1819 - 1872/3) - Његово дело, сагледано преко икона за Саборну цркву у Врању, представља иконографску и стилску синтезу поствизантијске уметности са елементима стилова од ренесансе и маниризма до рококоа са преовлађујућим барокним утицајем.

БранкаИванић, Београд (МараБранковић испоменицимонументалног сликарствадруге половине XV века) - Приказан једелокруг активностиМаре Бранковић по сачуваним повељамаипокушај дасе одређениспоменицисликарствау југоисточној Србијиповежу сапознатим споменицимајугозападних областиБалканау другој половини 15. века.

Тијана Борић, Београд (О архитектури цркве Св. Арханђела Михаила и Гаврила - мали Саборни храм у Нишу) - Указала је на остварен континуитет поствизантијске архитектуре и скренула пажњу на иконе са иконостаса које се сврставају у најуспелија остварења раног XIX века на простору југоисточне Србије.

Јасминка Николић, Скопље (“О тебе радујетсја” у зидном сликарству касног средњег века у Македонији")- Сликана углавном у припратама манастирских храмова, ова тема јавља се у различитим варијантама, а у случају Слимнице и као за сада јединствени пример доследног илустровања сваког стиха песме засебном композицијом

Марица Максимовић, Ниш (Налази са локације “мали Саборни храм” у Нишу) - Приказани су резултати археолошких ископавања у трему малог Саборног храма.

Оливер Томић, Београд (Фајумски портрети и конзуларни диптиси) - Указано је на могуће изворе за представе владара, црквених прелата и великодостојника у средњем веку. Фајумски портрети, римски конзуларни диптиси и прве иконе формирали су средњовековни портрет.

Георги Геров, Софија ("St. Constantine et Helene - images a cote de l'entree de l'eglise") – анализирао је и систематизовао представе св. Константина и Јелене уз улаз у храмове.

Душица Живановић, Београд (Почеци проучавања византиске архитектуре у Србији) - Указала је на значај рада Михаила Валтровића и  Драгутина Милутиновића и оснивања катедре за Историју архитектуре са византиским стилом.

Милица Церанић, Београд (Црква у Расници (1885)-пример Иваковићевог архитектонског неовизантизма) - Указала је на архитектонске специфичности ресничке цркве, и на њен значај за Ивачковићеву и српску сакралну архитектуру с краја XIX века.

АлександарКадијевић, Београд(Евокације ипарафразе византијског градитељствау српској архитектуриизмеђу двасветскарата) - Прегледно је изложен развој међуратне архитектуре, ииздвојенаКуполацариградске Св. Софије као преовлађујући мотив међу српским архитектама. Византијска решења простора, елевације и декорација, често се стапају са елементима српске средњовековне сакралне архитектуре.

Из оправданих разлога нису присуствовала двојица позваних, али ће своје радове доставити и биће уврштени у зборник радова.

протојереј РадомираВ. Поповић, Београд (Црквене прилике у добацараЈустинијанапрвог (527-565)-Поводом 1550-е годишњице Петог васељенског сабора, 553-2003), у раду се обраћапажњаназначај идопринос цараЈустинијанаПрвог теолошким дискусијамаирасправамау VIвеку. Царје лично писао богословскадела, учествовао активно као православниверник ибогослов у чувању православне вере.

Слободан Милеуснић, Београд (Плаштаница краља Милутина - литургијска употреба) - Понуђен је леп пример литургијског развоја употребе плаштенице и представљена плаштаниа краља Милутина, из око 1300. године, са додатком из XVI века.

Учесницима скупа за потребе излагања био је на располагању видео бим и дијапројектор, као и најсавременија опрема за симултани превод. Посебну радост за учеснике скупа предствљао је обилазак споменика културе (Базилика са мартиријумом, Латинска црква у Г. Матејевцу, Богородичин манастир у Сићевачкој клисури). Ова екскурзија претворила се у надахнуто излагање појединаца о посећеном споменику и завршавала се испиративном дискусијом. Основна карактеристика симпозијума је изузетно радна атмосфера, што мора остати препознатљив знак, сада већ традиционалног, нишког научног скупа. Треба истаћи изузетно залагање и ентузијазам пратећих служби града Ниша, сарадника Народног музеја и Завода за заштиту споменика културе у Нишу.

Овим се реализује намера организатора симпозијума да окупљање истраживача прошлости у Нишу прерасте у традиционално. Ради очувања концепције и традиције скупа, међународних веза и угледа који је потврђен овогодишњим окупљањем, потребно је да професионалну одговорност за организацију и реализовање научног скупа, под покровитељством града Ниша, преузме институција. Постављена научно-истраживачка концепција симпозијума најближа је делатности Завода за заштиту споменика културе који располаже организационим и кадровсим потенцијалом да скуп подигне на још виши ниво. Пред нама остаје обавеза да очувамо традицију нишког научног скупа као препознатљив знак нашег града, док је репрезентативни зборник радова после сваког окупљања, гаранција његовог научног елитизма.

Миша Ракоција



Institute Of
Byzantine Research

Археолошки институт
Београд

Византолошки институт
САНУ

Филиозофски факултет
Београд

Македонска академија
наука и уметности

Бугарска академија
наука

АИМОС
Солун

webpage counters