Српски | English   



16. СИМПОЗИЈУМ "Римски венац православног краљевства - 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног"

Пријава за
научни скуп
Пројекат
Извештаји
Коментари
Учесници скупа
Упутство за припремање рукописа
Контакт
Насловна



Международный симпозиум византологов "Ниш и Византия"


Ниш и Византија


Слике и видео прилози са конференције


Изложба "После 15 година"

Ниш и хришћанско наслеђе

Зборник радова Ниш и Византија
Зборник XV
Зборник XIV
Зборник XIII
Зборник XII
Зборник XI
Зборник X
Зборник IX
Зборник VIII
Зборник VII
Зборник VI
Зборник V
Зборник IV
Зборник III
Зборник II
Зборник I

Константинов град старохришћански Ниш

Манастири и цркве јужне и источне Србије

Манастири и цркве града Ниша

Манастир Свете Богородице у Сићевачкој клисури


Град Ниш

Универзитет Ниш

Православна Епарија нишка

Међународни симпозијум византолога

НИШ И ВИЗАНТИЈА XIV

„Градови и грађани византијског света“

др Миша Ракоција

Четрнаест година у Нишу се окупљају истакнути византолози из целог света уз неизмерљиво залагање и свесрдну подршку Града Ниша, Епархије нишке и Универзитета у Нишу, а са благословом Патријарха српског Његове Светости Господина Иринеја. Благодарећи томе, међународни симпозијум „Ниш и Византија“ је високо рангиран у научном свету и као такав неодвојив је од Ниша као његово препознатљиво обележје и ван граница наше земље. Опет је град Ниш, баш као некада давно, постао средиште византијске цивилизације, културе и уметности, у коме се једнако огледа њихов одјек на данашњи Ниш и савремену европску цивилизацију.

Када смо се пре 14 година први пут окупили на овом месту, испод крова нишког Универзитета, на међународном симпозијуму византолога под именом „Ниш и Византија“, многи су били сумњичави. Мислили су да је то превише за град Ниш, епархију Нишку и сувишно Универзитету у Нишу који нема дисциплине у највећој мери заступљене на нишком скупу, као што су историја уметности, археологија, класична филологија, теологија. Показало се да је баш то квалитет овог научног скупа и добра основа да једног дана на нишком Универзитету заживе и ове дисциплине. На тај начин би се широко отворио прозор према свету, како је то лепо рекао наш нобеловац Иво Андрић на дан отварања Универзитета у Нишу 15. јуна 1965. године.

У овој години, када обелeжавамо 50 година од формирања Универзитета у Нишу, морамо се сетити наших манастира као првих и најстаријих универзитета који су и у најтежим историјским приликама, када смо изгубили градове, радили на просветном и културном уздизању нашег народа. Споменимо оближњи манастир Св. Ђорђа код села Каменица, који је у XVI веку стециште духовне и интелектуалне елите која се повукла из грaда Ниша после турског освајања. Овде су из пера јериђакона Арсенија, писане и осликаване књиге. Манастир Св. Ђорђа је преузео на себе обавезу да буде духовни, просветни, културни и васпитни центар, ове средине. То нам даје за право да га условно назовемо оновременим нишким универзитетом, и обавезу да га се на данашњи дан сетимо.


Поздравно писмо Патријарха српског Господина Иринеја

Из тог разлога, ове године сетићемо се „Градова и грађана византијског света“. Настанак градова и прихватање ваљаних градских закона, неодвојиво је од историје античке цивилизације. Иза сигурних градских бедема развијала се грчка и римска цивилизација на чијем је последњем, касноантичком културном слоју, утемељена византијска цивилизација, култура и уметност.


Свечано отварање симпозијума (конзул републике Бугарске Атанас Крстин, проректор проф. др Весна Лопичић,
Епископ нишки проф. др Јован, Градоначелник проф. др Зоран Перишић, Начелник ПУ Ниш Срђан Гркуловић,
градски већник проф. Др Јован Стојковић)

Византинци су од Аристола научили да у градовима грађани треба да буду, не само сигурни, већ и срећни. У урбаној матрици градова византијског комонвелта, увек се могу препознати Константинопољ и Јерусалим, као слика „небеског града“. Сигурни бедеми градова објединили су духовну и интелектуалну елиту као носиоце развоја и напретка појединца и друштва. Друштвени, културни и цивилизацијски развој једне државе и једног народа, неодвојив од њихових градова и грађана, како некада тако и данас. Таква су градска насеља у средњовековним српским земљама, али и утврђења, подизана на неприступачним и сигурним местима, као светионици цивилизацијског напретка. Као такви, градови су по природи ствари освајани, рушени и разарани, затим је са њих одношен грађевински материјал, а данас, нагла урбанизација и интезивни развој бришу скромне остатке прошлости и цивилизацијског идентитета. Оног тренутка када су градови изгубљени, а са њима и грађанство, све је стало.


Епископ нишки проф. др Јован (Пурић)

Урбани континуитет и са уважавањем хронолошки сагледана структура града препознатљива и сачувана до данас, огледало су цивилизацијског и културног нивоа једне средине. У граду владају узвишени градски закони и племенити грађански манири, који су од старих Грка и Римљана преко Византинаца, и данас део нашег знања и понашања. Зато, сетимо се градова и грађана византијског света којима у великој мери дугујемо оно што јесмо. Посебно се ових дана сетимо града Ниша чији је значај за Византијско царство и српску средњовековну државу остао некако по страни интересовања научне јавност.


Градоначелник проф. др Зоран Перишић

Скоро ништа незнамо о изгледу византијског и српског средњовековног Ниша, док се његово византијско име Нисос, за разлику од оног римског Наисус, никад и не спомиње. Какав је био средњовековни град Ниш и његови грађани, сликовито нам открива 1188. године Архиепископ Виљем Тирски: „Ниш је утврђени град са јаким зидинама и кулама, са ратоборним грађанима, који је штитио прилаз великом каменом мосту преко Нишаве. Овај град по природном положају и бедемима био је врло утврђен, обилује великим бројем грађана за које се сматрало да војничком вештином и снагом духа и тела предњаче осталим у тој покрајини.“ Тако је изгледао Ниш, а такве су биле Нишлије.


Проф. Др Миодраг Марковић (Београд)

Симпозијум се свих ових година одржава уз благослов његове светости Патријарха српског Господина Иринеја. И ове године је тако, али је због недостатка времена Патријарх српски Господин Иринеј послао писмо подршке нашем скупу у коме је пожелео успешан рад учесницима:

„Драге моје Нишлије и учесници научног скупа „Ниш и Византија“, жалим што нисам у могућности да присуствујем значајном међународном скупу посвећеном Нишу и његовом односу са Византијом и Византијском културом.

Иако нисам физички присутан, духом и мислима сам увек са вама. Радујем се сваком успеху славног Константиновог града и желим му пуно успеха на свим пољима културе и економије.

Срдачно поздрављам учеснике симпозијума и желим плодоносан рад.

Ваш бивши Епископ нишки и Патријар српски
Иринеј“

Преносећи благослов Патријарха српског, поздравно писмо је прочитао Преосвећени Епископ нишки Господин др Јован. Свечаност отварања симпозијума настављена је речима добродошлице градоначелника проф. др Зорана Перишића. Испред Универзитета присутне је поздравила проректор проф. др Весна Лопичић. Симпозијум је отворио проф. др Миодраг Марковић (Београд). Зборник радова са прошлогодишњг окупљања Ниш и Византија XIII, представио је Милош Живковић (Београд). Посебну радост присутнима пружио је својим наступом Хор студентског културног центра из Ниша. Четрнаести симпозијум „Ниш и Византија“ завршен је свечаним пријемом у председништву града од страна помоћника градоначелника др Радана Илића, уз разговор новинара са учесницима симпозијума.


Учесници симпозијума Ниш и Византија XIV



Institute Of
Byzantine Research

Археолошки институт
Београд

Византолошки институт
САНУ

Филиозофски факултет
Београд

Македонска академија
наука и уметности

Бугарска академија
наука

АИМОС
Солун

webpage counters