Српски | English   



18. СИМПОЗИЈУМ "800 година аутокефалности Српске цркве (1219-2019): црква, политика и уметност у Византији и суседним земљама"

Пријава за
научни скуп
Пројекат
Извештаји
Коментари
Учесници скупа
Упутство за припремање рукописа
Контакт
Насловна



Международный симпозиум византологов "Ниш и Византия"


Ниш и Византија



Слике и видео прилози са конференције


Изложба "После 15 година"

Ниш и хришћанско наслеђе

Зборник радова Ниш и Византија
Зборник XVII
Зборник XVI
Зборник XV
Зборник XIV
Зборник XIII
Зборник XII
Зборник XI
Зборник X
Зборник IX
Зборник VIII
Зборник VII
Зборник VI
Зборник V
Зборник IV
Зборник III
Зборник II
Зборник I

Константинов град старохришћански Ниш

Манастири и цркве јужне и источне Србије

Манастири и цркве града Ниша

Манастир Свете Богородице у Сићевачкој клисури


Град Ниш

Универзитет Ниш

Православна Епарија нишка

ПРЕМИНУО ЈЕ АКАДЕМИК ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ


Проф. Дејан Медаковић (Председник САНУ) и Епископ нишки Господин Иринеј,
Отварање симпозијума „Ниш и Византија I“, Сала Универзитета у Нишу, 3. јун 2002.

Академик Дејан Медаковић, историчар уметности светског гласа отишао је у историју.

Професор Дејан Медаковић, тада председник САНУ (Српска академија наука и уметности), визионарски је сагледао значај идеје коју у себи носи симпозијум „Ниш и Византија“ и, на самом почетку, са пуним поверењем, када су многи били сумњичави, подржао концепт окупљања истакнутих византолога у Нишу. Ауторитет професора Медаковића стајао је иза Организационог одбора, док је као члан редакције зборника радова „Ниш и Византија“ био чврста гаранција високом научном нивоу зборника. Верујући у будућност научног скупа „Ниш и Византија“ отворио је прво окупљање византолога у Нишу, сада већ далеке 2002. године. Том приликом, указавши на значај историјско-уметничког наслеђа Ниша, неопходност његовог откривања и изучавања у оквиру византијског света и савременог историјског тренутка, проф. Медаковић је рекао: “А сада, дозволите ми да кажем неколико речи о вашем научном скупу „Ниш и византија”. Ван сваке је сумње да је тематика овог скупа добро изабрана, као и намера да овакви састанци прерасту у редовне. Тиме ће се одати признање и самој тематици која обухвата све видове политичког и духовног живота не само града Ниша, већ и читаве регије. И још нешто. Ако се овој манифестацији осигура континуирано деловање, јавља се озбиљна могућност да се бар донекле надокнаде дуге деценије дисконтинуитета, заборава, па и потпуног одбацивања свог властитог корена. Мирне савести можемо рећи да се наша археолошка наука, у односу на праисторију, са мањом снагом усмерила ка проушавању античког света, понашајући се као да ми нисмо његови легитимни наследници. Тек у новије време појављују се велика открића из света антике, Фелиx Ромулиана, налази из Сирмијума, Костолца, Царичиног Града, Шаренграда и Медијане, а већ до сада познати резултати мењају утисак о некаквој провинцијској уметности, никлој ван токова великих збивања далеке метрополе. С правом се може очекивати да ће се у нашој свести коначно уврежити мисао да смо на нашем подручју имали два царска града, Ниш и Митровицу, а на широм подручју некадашње државе чак две царске палате: Фелиx Ромулиану и Диоклецијанову палату у Сплиту. Чињеница да је цар Константин рођен у Нишу не може избећи пажњи ранохришћанских историчара, о чему сведоче и у Нишу откривене гробнице IV века, несумљиво сведочанство и о другим археолошким могућностима. Скуп који ће научно утврдити и све оне древне споне којима је овај савремени и напредани град повезан са оним из антике, може само да допринесе и унапреди општу културну слику овог града. Откривање свог корена не представља, дакле, сентиментално и носталгично бежање у прошлост. Напротив, овакви скупови и слични који могу да још следе, треба да делују подстицајно и да указују на будућност. Било би погрешно ако би неко закључио да они подстичу негативне тежње које воде у некакав локални патриотизам. Напротив! У нашу визију модерног Ниша, уграђена је и она ширина којом је у својем времену зрачио један напредан царски град. Нама тек предстоји духовни напор да га до краја откријемо и заволимо.“

Излагање проф. Медаковића на отварању првог научног скупа „Ниш и Византија I“ садржи идејне смернице које су све ове године организатору послужиле као водиље при организовању симпозијума. То је свакако главни разлог што научни скуп „Ниш и Византија“ траје све ове године.

Хвала професору Медаковићу на свему, а на нама је да симпозијум „Ниш и Византија“ у чију је будућност искрено веровао, сачувамо за будућа поколења.

Нека му је вечна слава.



Institute Of
Byzantine Research

Археолошки институт
Београд

Византолошки институт
САНУ

Филиозофски факултет
Београд

Македонска академија
наука и уметности

Бугарска академија
наука

АИМОС
Солун

webpage counters