ЂОРЂЕ КРСТИЋ

(1851-1907)

Завршио академију у Минхену где је остао до 1883. Ту настају његова прва дела под утицајем немачког реализма: Утопљеница, Анатом, Писац јеванђеља. По повратку у Србију настају идиличне слике: Пејзаж са Косова поља, Из околине Чачка, Из Лесковца, Студеница, Жича, итд. Од иконостаса посебно заслужују пажњу онај у Чуругу и у нишкој Саборној цркви. Нишки иконостас није завршио јер су његове слике сматране исувише профаним, посебно слика Смрт кнеза Лазара, која никада није постављена на иконостас. На нишком иконостасу Ђорђу Крстићу припадају следеће слике:

Прва зона-престоне иконе: Св.Никола, Св. Тројица, Богородица са Христосом, Исус Христос Пантократор, Св.Јован Крститељ, Св. Сава благосиља Српчад, Усекивање св. Јована Крститеља.

Друга зона: Св. Петар, Силазак св. Духа на апостоле, Вазнесење, Св. пророк Илија, Ваведење, Васкрсење Лазарево, Молитва у Гетсиманском врту, Тајна вечера, Исцељење вида Стевана Дечанског, Успење, Јудин пољубац.

Трећа зона: Св. Параскева, Васкресење.

Његовом неистомишљенику Стевану Тодоровићу припада престона икона Богородица са Христом.