БАЗИЛИКА

(грчки: краљевска дворана)

Назив ”базилика” први је употребио Константин 325. год. Најстарији облик хришћанске цркве је издужен правоугаоник који подсећа на Нојев ковчег и Соломонов храм. Води порекло од римске грађевине са више бродова која је најчешће служила за суђење. У раном хришћанству прераста у вишебродну незасведену цркву, чији средишњи брод са кровом на две воде, надвисује бочне са једноводним кровом. На тој висинској разлици средишњег брода налазе се прозорски отвори -т.з. базиликално осветљење. Окренута је према истоку са улазом на западу. У то време црква се састоји од три основна дела: олтар, наос и нартекс или атријум намењен клиру, верницима и катихуменима. На овакву основу цркве додавани су анекси, чија је функција различита: Баптистеријум, мартиријум, ђаконикон, протезис. Још у раном хришћанству на источној страни јавља се попречни брод - трансепт. У средњевизантијском периоду дрвену кровну конструкцију замењује свод. Овакав облик базиликални храмови задржали су до данас. Различити типови храмова низ векове условљени су литургијским захтевима