ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА И ГАВРИЛА
- МАЛИ САБОРНИ ХРАМ
Црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила - мали Саборни храм налази се у црквеној порти великог Саборног храма, западно од зграде нишке епархије. Све до освећења великог Саборног храма 1878. године, црква Св. Арханђела била је Саборни храм нишке епархије. Постоји оправдана сумња да је изграђена на месту старије цркве, можда баш оног скромног храма који путописци XVI века спомињу као једини у Нишу.
МАЛИ САБОРНИ ХРАМ
Храм Св. Арханђела саграђен је и освећен 1819. године залагањем митрополита Мелентија, кога ће због своје слободарске делатности, само две године касније, 1921, Хусеин паша обесити заједно са још двојицом свештеника и неколико виђенијих грађана Ниша. У време епископа нишког Григорија, 1839. године, црква је обновљена. Нешто због повољнијих политичких прилика после Једренског мира, више упорношћу епископа Григорија, добијена је дозвола од турских власти да се храм прошири. Овом великом обновом саграђен је трем са јужне, северне и западне стране, продужена кровна конструкција, и срушен је високи зид који је заклањао цркву од очију Турака. Већ 1842. године епископ Григорије умире и бива сахрањен северно од апсиде цркве. Извесни санациони радови обављени су и 1927. године. После велике поплаве 1948. године црква је “поправљана и оправљана”,како пише изнад западних врата.
МАЛИ САБОРНИ ХРАМ, царске двери
Црква Св. Арханђела својим већим делом укопана је у земљу. Правоугаона основа цркве (22,5 х 13,5м) са пространом полукружном апсидом на истоку, подељена је на три дела округлим стубовима са једноставним капителима. Стубови су међусобно повезани луковима на које се, изнад средишњег дела, ослања подужни полуобличаст свод. Изнад бочних бродова је нижа, равна дрвена таваница. Западни део цркве одвојен је од централног истоветним, али нижим стубовима на којима почива галерија. Галерију надвисује попречни полуобличасти свод. У олтарном делу по четири мање нише обележавају простор проскомидије и ђаконикона, изнад којих је по једна калота. У складу са распоредом сводних површина, препокривена је кровом на три воде.
МАЛИ САБОРНИ ХРАМ, БЛАГОВЕСТИ из 1815.
Са северне, јужне и западне стране цркву окружује отворени трем. Преко осам степеника силази се са улице међу стубове пространог улазног западног трема, који осликавају тробродни склоп цркве. Трем са аркадама простире се дуж северне стране, док онај са јужне чине четвртасте дрвене греде. У цркву се улази из западног трема преко десетак степеница, кроз лучно завршена улазна врата. Са северне стране у цркву воде два улазна отвора, један у простор проскомидије, а други у наос. Из јужног трема неколико степеника воде на галерију. Светлост у храм продире кроз четири отвора на подужном и два на попречном своду, као и кроз осам прозора на бочним зидовима. Још три прозора на апсиди и два на западном зиду доприносе да је црква, иако укопана, мање мрачна од очекиваног.
МАЛИ САБОРНИ ХРАМ - СВЕТИ ЈОВАН
Црква је зидана од необрађеног речног камена, непеченом опеком, ћерпичом, с наизменичним додавањем земљаног малтера прожетог сецканом сламом. Унутрашња конструкција, сводови, стубови и галерија рађени су од дрвета, по принципу лажних базилика. Споља и унутра је омалтерисана и у бело окречена.
МАЛИ САБОРНИ ХРАМ, унутрашњост
Олтарни простор од наоса одваја иконостас с почетка XIX века, са наглашеним средишњим делом. Дуборезни украси на иконостасу изведени су у липовом дрвету, и представљају стилизоване биљне и зооморфне мотиве. Вешто израђене царске двери откривају нам сву лепоту дуборезачког заната.
Иконостас се састоји од 72 иконе, од којих посебну пажњу заслужују престоне иконе. Настале су 1815. године, значи из времена пре завршетка храма, и сигниране су грчким језиком.
СВ. БОГОРОДИЦА СА ХРИСТОМ
Минуциозан потез и прецизан цртеж који обилује детаљима, складно сложене боје у најлепшим традицијама светогорских мајстора, с упливом барокних елемената, сврставају престоне иконе међу најлепша остварења с почетка XIX века на овим просторима.
МАЛИ САБОРНИ ХРАМ, ХРИСТОС ПАНТОКРАТОР ИЗ 1815.