ЦРКВА УСПЕЊА СВ. БОГОРОДИЦЕ

У МИЉКОВЦУ

Црква Успења Св. Богородице налази се на улазу у село, на узвишеној заравни испод шумовитог брежуљка. Саграђена је захваљујући прилозима грађана Ниша, Миљковца и четрнаест околних села, а освећена од митрополита Григорија 28. јуна 1839. године.

ЦРКВА УСПЕЊА СВ. БОГОРОДИЦЕ У МИЉКОВЦУ

ЦРКВА УСПЕЊА СВ. БОГОРОДИЦЕ У МИЉКОВЦУ

Храм успења Св. Богородице, зидан од притесаног камена, једнобродна је грађевина засведена полуобличастим сводом са петостраном апсидом на истоку. На свакој страни апсиде налази се по једна издужена плитка ниша извијеног лука, каква украшава и ивице цркве. У подстрешју полукалоте апсиде је једноредни зупчасти венац од опека.

Светлост у храм улази кроз шест правоугаоних прозорских отвора. Онај на апсиди наглашен је крстом у плитком рељефу, три на северној страни надвишена су плитким лучним удубљењем, док су два прозора на јужној страни без украса. У забату источног и западног зида је по један мањи кружни отвор, овај последњи уоквирен рељефним крстом. Улазна врата налазе се на северној и западној страни. Лучно обликоване улазне отворе уоквиравају полукружно профилисани четвртасти рамови са наглашеним једноставним капителима у корену лука. Изнад северних врата је ниша чија је архиволта плитко усечена у масу зида. Западна врата надвишена су четвртастом нишом унутар које су фрагменти представе Успења Св. Богородице. Још више је камена плоча са ктиторским натписом. Унутрашњост је рашчлањена са четири пара масивних пиластара, повезаних попречним луковима на које се ослања свод. Под је прекривен опеком, док као амвонска розета служи фино клесана округла камена плоча. Почетком XX века сводне површине осликане су представама из Христовог живота, скромне уметничке вредности. Иконе за иконостас рађене су у техници темпера на дрвету, у периоду од 1897. до 1902. године. Лепо сложене боје и тачан цртеж откривају талентованог сликара који је добро владао академским знањима.

Црква Успења Св. Богородице, изграђена је у духу традиционалног народног градитељства, надахнута појединостима из старе српске црквене архитектуре.

КТИТОРСКИ ЗАПИС

КТИТОРСКИ ЗАПИС