ХИЛАНДАРСКИ МЕТОХ
У НИШУ
О настанку хиландарског метоха, због недовољне истражености, немамо поуздане податке. У време Мехмеда III (1574-1595), метох се жали султану на окрутност турских власти, те он издаје ферман 1587. године, којим се штите хришћанске богомоље и забрањује отимање манастирских имања. Ово је чврста потврда о дубоким коренима и јакој организацији хиландараца у Нишу. Трошна зграда преко пута Саборне цркве, све до 1947. године, када је срушена, подсећала је Нишлије да је овде некада био хиландарски метох.
ХИЛАНДАРСКИ МЕТОХ У НИШУ
Четири деценије доцније, 1987. године, на падинама Делијског Виса, према пројекту арх. Александра Радовића, започета је градња храма Св. Саве и конака, који су носиоци садржаја комплекса хиландарског метоха. Темеље је осветио епископ нишки Иринеј Гавриловић у присуству Старца Никанора.
Црква Св. Саве (20 х 10m) зрело је градитељско остварење инспирисано архитектуром Милутинове хиландарске цркве с почетка XIV века. Архитектонска композиција храма остварена је на трикохалној основи, с централним кубетом које носе пиластри, и два мања кубета изнад припрате. Припрата је одвојена од средишњег дела храма нешто дубљим пиластрима. На западни зид припрате надовезује се застакљени трем засведен полуобличастим сводом.
Црква Св. Саве у хиландарском метоху, изглед са запада
Преовлађује византијски дух који се огледа првенствено у куполама које надмоћно наткриљују средишњи део храма. Ништа мање нису снажни елементи српско - византијског стила, засновани на триконхосу и вишестепеним тракасто профилисаним лучним отворима.
Идејна организација конака заснива се на хиландарском конаку и другим средњовековним облицима овог српског духовног средишта. Структурално решење фасадних површина конака, осликава унутрашњи садржај осмишљен на преко 500 m2 корисне површине. Хиландарски конак као основни предложак остао је у сећању, а новопројектовани изгубио строги црквени карактер и примакао се народном градитељству. Ово је омогућило да се основни садржај конака (собе, апартман за епископа, библиотека, капела, трпезарија с кухињом, и у приземљу иза застакљеног трема ризница и информативна поставка), лакше прилагоди захтевима савременог доба.
Изградња метоха са црквом Св. Саве, као првог храма изграђеног у оквиру града после одласка Турака, битан је цивилизацијски и културни догађај. Као некада с краја XIX века, хиландарски метох с краја XX века обликован је у духу неовизантијског и средњовековног националног градитељства, изникавши из преломног тренутка наше историје.