Његово Преосвештенство
Епископ нишки Господин Иринеј

Манастири и цркве првенствено су света места освећена благодаћу Божијом, у којима се обављају богослужења, а преко њих верни успостављају непосредну везу, и свој лични однос са Богом живим.

У нашој, пак, историји, слично историји других православних народа, манастири и цркве имали су прворазредну улогу и као духовно-просветни центри у којима се развијала и неговала хришћанска култура која је постала темељ науке и цивилизације. Стога, историја наше културе и науке незамислива је без манастира и цркава. Отуда је задатак сваког, па и нашег времена, да велике и славне светиње чувамо и обнављамо, али и нове да подижемо. Што постојимо као народ са својом културом, која је у бити хришћанска, треба да захвалимо нашој Цркви. Без свете Цркве православне, као народ одавно би смо нестали са културно-историјске позорнице света. Ако желимо да и у трећем миленијуму останемо и опстанемо са својим духовним, културним и етничким идентитетом, морамо бити верни својој православној вери и светосавској цркви. Наша црква је била и остала душа народа. А добро нам је знано да човек који остане без душе, престаје да живи и постоји.

У години када се наш највећи и најславнији манастир Хиландар обнавља и прославља осам векова свог постојања и плодоносног рада, кренимо и ми, као народ коме Хиландар припада, својој духовно-моралној обнови, као и обнови наших порушених, напуштених светиња, али и изградњи нових. Ово се нарочито односи на наше градове у којима се више деценија није изградила ни једна црква, а сами се више пута увећали и проширили.

Будимо верни и одани својој Цркви, као што је Црква била и остала верна нама.

potpis.gif (2858 bytes)