МАНАСТИР ГАБРОВАЧКИ
Надомак Ниша, око два километра јужно од села Габровца, налази се сада парохијска црква Св. Тројице. Саграђена је на месту некадашњег манастира Св. Богородице Габровачке. За првобитни манастир везано је предање које казује да је цар Душан у манастиру Св. Богородице Габровачке причестио своју војску. До систематских археолошких ископавања, ова могућа историјска истина, нашла је своје место у, још увек међу мештанима живој, легенди.
МАНАСТИР ГАБРОВАЧКИ
Садашњи храм Св. Тројице озидан је 1833. године, како изгледа на темељима старије манастирске цркве Св. Богородице, првенствено заслугом нишког трговца, кир Косте Тодоровића. Захваљујући нишким трговцима и занатлијама 1837. године, у време митрополита Григорија, подигнута је и манастирска чесма, о чему сведочи сачувани запис. Убрзо затим, као јако упориште устаника из Нишке буне 1841. године, разорен је Габровачки манастир. И пред само ослобођење од Турака, манастир је био стециште нишких првака на челу са Николом-Колетом Рашићем. У периоду од 1874 - 1877. године устаници су се у Габровачком манастиру тајно састајали. Захваљујући оружју пренетом из Србије, у манастиру су организовани устанички одреди. Ови одреди борили су се против Турака у околини манастира и пре него што је српска војска ослободила Ниш.
Око 1873. године црква Св. Тројице је обновљена. Дограђен је дрвени трем, а унутрашње зидне површине осликане. Јужно од цркве налази се спомен-чесма изгинулим ратницима у ослободилачким ратовима од 1912 до 1918. године.
СВ. МИЛОШ ОБИЛИЋ ИЗ 1873.
Црква Св. Тројице је једнобродна грађевина са развијеном полукружном олтарском апсидом на истоку, и отвореним дрвеним тремом на западној страни. Засведена је полуобличастим сводом који се ослања на шест попречних лукова, подупртих плитким пиластрима. Препокривена је кровом на две воде. Зидана је фино обрађеним тесаницима сиге, уз зналачку употребу опеке, којима је вршено поравнавање зидних маса. Под цркве прекривен је квадратним опекама, а за амвонску розету служи округла камена плоча. У храм се улази са западне, северне и јужне стране. Улазна врата, лучно обликована, уоквирена су већим тесаницима декорисаним плитком тракастом профилацијом. На довратнику јужних врата, угребана представа стилизованог попрсја човека, по свој прилици је заштитни знак каменорезачке радионице. Изнад јужних врата у равни зида је лук од опеке и камена. Још више су две плитке двостепене нише, начињене у једном каменом блоку. Слично су декорисана западна и северна улазна врата. Светлост у цркву улази кроз седам прозорских отвора, конусно обликованих, споља четвртасто, а изнутра лучно завршених. Изнад прозора су плитке нише са рељефним крстом. Све ово открива намеру градитеља да цркву и украси.
ПОРТРЕТ КИР КОСТЕ ТОДОРОВИЋА ИЗ 1873.
Црква је после обнове, око 1873. године, живописана. Сцене из библијске историје прекриле су на уобичајени начин унутрашње зидне површине храма. Посебну пажњу заслужује представа кир Косте Тодоровића, тада већ почивајућег, чије заслуге за храм нису заборављене. Насликан је на јужној страни западног зида у оновременој грађанској ношњи. Ништа мање није занимљива представа Милоша Обилића као свеца, и цара Лазара у олтарском простору. На спољној страни западног зида насликана је представа Страшног суда, која плени лепотом исцртаних детаља и јасноћом поруке наивног цртежа. Фреско декорацију, чији је цртеж допадљив у својој наиви, испуњен звучним, наметљиво сложеним бојама, радио је живописац Марко Милосављевић. Иконе на иконостасу, мада потамнеле, још једно су карактеристично остварење зографских дружина из друге половине XIX столећа.
Од легенде преко историјских чињеница, прошлост манастира Габровачког, једнака је војној историји области из које је поникао. То је разлог огромном угледу који овај манастир има, како код мештана околних села, тако и код Нишлија.
СЛИКЕ СТРАШНОГ СУДА