Славни град Ниш

Споменик ослободиоцима Ниша

Споменик ослободиоцима Ниша

У граду Нишу стичу се сви путеви, и они од истока ка западу, и они од југа ка северу. Стога је Ниш одавно признат као саобраћајно средиште Балкана, док се са уважавањем помиње и као географско језгро Балканског полуострва. Одатле произлази његов велики историјски значај, али и недаће које су са собом доносили освајачки походи многих народа. Линије стратегијског маневра у биткама за Балкан неизбежно су се ломиле преко Ниша. Географска условљеност принудила је овај град да учествује у догађајима који ће његово име прославити за сва времена. Баш та раскрсница, са које је путник, био он добронамеран или не, стизао на све четири стране света, још у непамтивеку предодредила је судбину Ниша. На том географском, културном и цивилизацијском раскршћу, на крстопутини векова, поникао је и опстао град Ниш.

Упознати се са прошлошћу Ниша значи истовремено проћи кроз најважније историјске епохе српског народа и главне периоде повести Балканског полуострва.

Нишка тврђава

Корени Ниша су у дубокој праисторији Бубањ-Хумске културе. Његово стабло учвршћено је снагом Римске империје и рођењем најсилнијег римског императора Константина Великог кога слави свеколики хришћански свет као заштитника вере, а оплемењено византијском цивилизацијом која је у њему нашла административно, културно и војно упориште. МЕДИЈАНА - мозаик

 

МЕДИЈАНА - мозаик

 

Лапидаријум у тврђави

Лапидаријум - детаљи

Опседали су га Готи, разарали Хуни, пљачкали Словени. Византија је Ниш, као важно стратегијско место, упорно бранила. У њему бораве царске војске да би кренуле у даља освајања, у њему се састају цареви. Међутим, ништа није спречило Стевана Немању да се крајем XII века нађе, како каже Стеван Првовенчани, “ у славном граду Нишу”. Сагледавши његов знача,ј он помишља да у Ниш пресели своју престоницу. Ипак, Византинци су били упорни, Бугари наметљиви, Мађари силовити. И тако све до XIV столећа када је Ниш коначно припао Србима.

ЋЕЛЕ КУЛА, некадашњи изглед

Као и претходни освајачи, и Турци су знали значај Ниша, те га међу првима освајају. Припашће он опет Србима, али овог пута на кратко. Поново га освајају Турци, чије се вишевековно присуство неретко пренаглашава. Његове гране повише се од јарма иноверне турске власти, која је само на први поглед оставила јак печат на живот Нишлија. У времену када је османлијска сила била најјача, оближњи манастир Св. Ђорђа код села Каменица, низ цео XVI век постаје стециште духовне и интелектуалне елите и значајни преписивачко - илуминаторски центар. Овде су из руку скромних монаха, али и из пера јериђакона Арсенија, чије име знамо, писане и осликаване књиге. Манастир Св. Ђорђа преузима на себе обавезу да буде духовни и васпитни центар. То нам даје за право да га условно назовемо оновременим “нишким универзитетом”, чији је циљ био да сачува верски, културни и национални идентитет српског народа. Пажљивом посматрачу ово неће промаћи, као ни јако сећање на наслеђе старе балканске цивилизације и византијске културе, што се крије испод петовековних навика и прилагођавања турској сили.

ЋЕЛЕ КУЛА

ЋЕЛЕ КУЛА - КАПЕЛА

СПОМЕНИК МЕЛЕНТИЈУ МИТРОПОЛИТУ НИШКОМ  1815-1821. на нишавском мосту крај тврђаве ЛОГОР ЦРВЕНИ КРСТ из  II светског рата

Сви освајачи и сва сила, град Ниш нису разорили. Увек је налазио снаге да опстане, да се опорави, обнови, а у складу са околностима и развија. Када се томе додају све недаће и неприлике које је са собом донело савремено доба, онда има довољно разлога да се бираним речима спомиње град Ниш.

И Ћеле Кула, и Капија смрти, и Бубањ, и многи други ожиљци, омогућили су му да заузме запажено место у историји српског народа.

СТАРИ НИШ, водоскок у парку

На тај начин, град Ниш, који је одавно признат као неминовно средиште балканске судбине, доби много на свом изгледу и угледу.

ЧЕГАР

Неће проћи ни пола године од протеривања Турака, а Нишлије подигоше скромно спомен обележје на брду Чегар. Први споменик у ослобођеном Нишу усправљен у славу митске погибије војводе Стевана Синђелића, временска је одредница која одваја оријентални Ниш, од оног, који се од овог тренутка окреће свом европском залеђу.

МИЛАН М. ОБРЕНОВИЋ IV  КЊАЗ СРПСКИ, ОСЛОБОДИ НИШ 28. ДЕЦЕМБРА 1877.

Сетимо се првих корака ка Европи, тек од Турака ослобођеног Ниша. Михаило Валтровић и Драгутин Милутиновић, давне 1888. године доводе у Ниш проф. Белу Цобора из Будимпеште, отворивши свету врата нишке културно-историјске ризнице.

Неће проћи много времена, а мислећа Европа заинтересоваће се за ову област где су византијске цивилизацијске тековине нашле своје упориште. Њихов рад на проучавању и документовању српске средњовековне уметности, као и општа брига за “древности”, имали су велики значај у приближавању Ниша Европи.

САБОРНА СРКВА У НИШУ

Из Ниша нестају турски ћепенци и кровињаре, преселивши се занавек у незаборавна дела Стевана Сремца. Формирају се прелепи градски предели, споменици, тргови, дивне јавне зграде, али и оне приватне које откривају успешне и срећне људе. Већ у првим деценијама XX века у Нишу се граде, или су већ изграђена нова здања по угледу на европске градове. Ваљани градски закони, научени од Римљана и Византинаца, поново су васпостављени. Долазе у Ниш глумци, књижевници, песници, уметници, научници, неки долазе, неки одлазе, неки се у Нишу рађају. Ниш одише савременим грађанским манирима, постаје европски град.

СТАРИ НИШ, пијачни дан

У последњој деценији другог миленијума, велелепне модерне грађевине уклопљене су у историјско ткиво града као производ поштовања његове прошлости, чију “узвишену истину вечите славе” најречитије саопштава сачувано споменичко наслеђе.

САБОРНА ЦРКВА У НИШУ, конзерваторско-рестаураторски радови 1998. год.

НАЗАД ПОЧЕТАК НАПРЕД