КАСНОВИЗАНТИЈСКИ ПЕРИОД

АРХИТЕКТУРА

У овим ратним временима, у пограничним областима, градитељска активност, посебно у време Манојла I Комнина, који је због ратних операција боравио више година у Нишу, била је усмерена на подизање фортификационих објеката. О томе постоји податак код Никите Хонијата, који описује активност Византинаца на обнови градова после пада Земуна 1165. године, и изричито казује да “и сам Ниш окружише зидовима”. Ако је у том периоду нешто и грађено од сакралних објеката у нишкој области, онда је то свакако било унутар градских бедема, иза којих је постојала извесна заштита.

Стефан Немања, велики градитељ и обновитељ цркава, чије је државне интересе пратила црквена политика, морао је у Нишу, као јаком црквеном средишту са многим храмовима, неке обновити, а неке из основе саградити. Његова градитељска активност једино нам је позната, захваљујући Стефану Првовенчаном, у вези с храмом Св. Пантелејмона.

Србија у доба Стефана Немање и Стефана Првовенчаног

У Нишу и његовој околини не постоји ниједан сакрални објекат који би се могао са сигурношћу датовати у XIII век.

У XIV столећу градитељска активност свела се на знану обнову цркве Св. Јована у Орљану.