ВИЗАНТИЈСКА БАЗИЛИКА
И ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ У ЋУРЛИНИ

Надомак Ниша, простор испред села Ћурлина на коме се налази црква Св. Петке, културно - историјска је ризница једног народа и једне цивилизације. У оквиру црквене порте налази се храм посвећен Св. Петки, унутар кога је велелепни споменик краљу Милану Обреновићу, спомен чесма подигнута 1925. године “палим синовима за отаџбину”, и некад видљиви остаци импозантне византијске базилике.

Црква Св. Петке у Ћурлини

Византијску базилику у Ћурлини историјски извори не помињу. Откривена је 1882. године, са зидовима тада сачуване висине од око једног метра. Правоугаона основа ћурлинског храма, укупне дужине 37м а ширине 16м, решена је у облику тробродне базилике са нартексом. Са западне стране засигурно је имала трем, који је по свој прилици окружавао цркву дуж јужне и северне стране. Сваки брод на источној страни завршава се тространом апсидом. Дуж унутрашњег лука највеће и у простор избачене средишње апсиде налазе се степенасти испусти за епископска седишта - синтронос. Олтарни део од наоса дели преграда коју чине два сиво - зелена гранитна стуба, на фино углачаној мермерној бази. Главни брод од бочних одвајају по три четвртаста стуба изидана од опека. У сваки брод из нартекса воде по једна врата. На нартексу поред главних, нешто већих улазних врата на западној страни, постоји и по један отвор северно и јужно од њих. Црква је зидана од опека а за везивни материјал послужио је хидростатни - водонепропусни малтер. Унутрашње зидне површине, према сведочењу Феликса Каница, биле су прекривене фрескама.

Византијска базилика у Ђурлини, основа (по Ф. Каницу)

Од некад импозантне грађевине ми данас наслућујемо зидове испод великог наноса шута од малтера и опека (деб. 5см), али и видимо споменута два лепо обрађена стуба од сиво-зеленог гранитног камена (дужине 2м и 1,7м, пречника 0,40м), који су припадали олтарној прегради.

Стубови са олтарне преграде византијске базилике

Сви значајни истраживачи наше прошлости бавили су се византијском базиликом у Ћурлини. Захваљујући њима располажемо изложеним подацима. Различита су мишљења о њеном датовању. Својом основом најближа је грађевинама из пост-Јустинијанове епохе, старије од XII столећа. Историјске околности у овој области, могле би је ближе датовати у прву половину XI века. До систематских археолошких ископавања, многа питања, као и то, да је можда базилика у Ћурлини, каквих мишљења има, катедрална црква Св. Прокопија, морају остати отворена

На овом знаменитом месту, прекривши једним делом темеље византијске базилике, саграђена је спомен црква Св. Петке, у славу краља Милана Обреновића, ослободиоца ових крајева од Турака. Захваљујући добровољним прилозима грађана Ниша и мештана околних села, саграђена је 1900. године “за владе Његовог Величанства Краља Александра I Обреновића”. Освећена је 11. септембра 1901. године, од епископа нишког Никанора.

СПОМЕНИК КРАЉУ МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ

Црква Св. Петке је једнобродна грађевина са куполом на осмостраном тамбуру и певничким трансептом у основи куполе. За часну трпезу служи део стуба са олтарне преграде византијске базилике. Изграђена у духу еклектицизма, на самом почетку XX века, имала је несумњив значај у приближавању градитељства ове области европским достигнућима.

ПОРТРЕТ КРАЉA МИЛАНA ОБРЕНОВИЋA

Фреско декорација скромне уметничке вредности прекрива сводне површине храма. Иконе за иконостас невелике вредности, рађене су у техници уље на платну с почетка XX века.

Посебну пажњу заслужује споменик краљу Милану Обреновићу, смештен у простору северног зида, између западног зида и пиластра. Представа св. Николе и портрет краља Милана, рад Ђорђа Крстића, уоквирени су скулптурално обрађеним декоративним рамом у ситнозрнастом мермеру, рад Петра Убавкића.

Величанствени споменик краљу Милану Обреновићу задивљује својом монументалношћу (висок је преко 5м), и плени достигнутим реализмом, који се на моменте приближава веризму, двојице истакнутих представника овога правца, Петра Убавкића и Ћорђа Крстића.