ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ

КОД ДОЊЕГ МАТЕЈЕВЦА

Црква Св. Петке смештена је са северне стране живописног подножја легендарног брда Чегар. Притиснута брдом с једне, и омеђена потоком с друге стране, остала је у сенци митске погибије војводе Стевана Синђелића и његових јунака, који су се пре боја причестили у њој, на које Ћеле кула чува вечни спомен. Скромно као монах Мелентије, који је овде, како каже легенда, живео, црква Св. Петке чврсто је истрајала на бранику српског националног бића у време турске окупације.

ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ КОД ДОЊЕГ МАТЕЈЕВЦА

У складу са храмовном посветом, народ је поштује као лечилиште. Култ св. Петке укоренио се још у првим данима хришћанства, достигавши свој врхунац у византијском свету. У овим областима, које су биле под јаким културним утицајем Византије, култ св. Петке нашао је своје упориште, и она је једна од најчешће слављених светитељки. На овом месту, као што се у нашем сликарству комбинују елементи из житија све три св. Петке, затичемо трагове из времена живљења ове три светитељке.

Садашња грађевина је скромна једнобродна црква са развијеном олтарском апсидом на истоку. Зидана је од грубо ломљеног камена заливаног кречним малтером. Масивни стари зидови неједнаке висине, у једном тренутку порушени, у првим деценијама XX века су консолидовани, а зидна платна надограђена у опеци. Тада је покривена кровом на две воде. На месту амвонске розете је четвртасти камени блок са, у плитком рељефу, зракасто рашчлањеним кругом. За часну трпезу послужио је римски жртвеник са очуваним натписом:

I. O. M. VAL. DOMETIANUS EX. V. S. P.

РИМСКИ ЖРТВЕНИК КАО ЧАСНА ТРПЕЗА

На жртвеник је 1898. године постављена камена плоча. Једноставна улазна врата су на западу, уз чији довратник је узидан фрагмент античког стуба, док се наоколо срећу римске и византијске опеке. Пажњу заслужује касно-средњовековна надгробна плоча од ситнозрнастог мермера, украшена у плитком рељефу таласастим линијама по ободу, а у средини малим розетама.

НАДГРОБНА ПЛОЧА

Једноставан градитељски поступак уобичајен за период турске окупације, цркву Св. Петке сврстава у препознатљиве представнике поствизантијске архитектуре сеоских цркава.