У оквиру обележавања Дана св. цара Константина и царице Јелене 3-5.јуна 2011. у Нишу је одржан јубиларни, десети по реду, међународни научни симпозијум НИШ И ВИЗАНТИЈА.

На десетогодишњицу симпозијума „Ниш и Византија“, можемо закључити да је задати циљ из 2002. године на прагу свог остварења – циљ да се до 2013. године, на годишњицу доношења Миланског едикта, овај скуп профилише као један од еминентнsих европских научних скупова на тему византијске цивилизације, културе, уметности и српске духовности.

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј,
свечано отварање симпозијума „Ниш и Византија X“, свечана сала Универзитета у Нишу

Укажимо сада на заборављен значај Ниша као града мученика – мартириополиса, посвећен знаменитим страдалницима за христову веру и добро знан царски град, али и на неизмерљив значај Ниша за хришћанство и хришћане. Наисус је родни град императора Константина Великог, што ће му већ међу првим хришћанима донети епитет „славни град Ниш“. Али не само због тога. Наисус је добро познат са својим епископима, чије је учешће у црквеном животу првих векова хришћанства, царство добро запамтило. Ипак, славу Ниша проширили су нишки знаменити мученици који су пострадали за христову веру као и њихове чудотворне мошти. Лековито дејство моштију нишких мученика, чија имена су заборављена, било је познато у IV веку св. Виктрицију епискипу Руана у далекој Галији (Француска), те Наисус сврстава у угледно друштво најзначајнијих хришћанских градова где почивају мошти славних мученика, као што су: Рим, Константинопољ, Антиохија, Јерусалим, Солун и Наисус. Данас је тешко и претпоставити колико је Наисус био славан са својим мученицима када га је св. Виктриције сврстао међу наведене градове. Наисус је тада пожељно место ходочашћа и добро знан град мученика – мартириополис, какви су на овим нашим просторима били Сремска Митровица, Струмица или Салона. Баш зато што је мартириополис, за препознатљив официјални симбол града први хришћани Ниша одабрали су грану палме. Палмова гранчица означава тријумф над смрћу, победу и славу, и, уз сазнање да је Наисус мартириополис, обележава га као град мученика. Довољно је било написати слово „Н“ и нацртати палмину грану поред њега да оновремени хришћани знају да се ради о славном граду Нишу.

И поред свега, ранохришћанска прошлост Ниша је мало знана, док је споменичка заоставштина првих хришћана недовољно истражена и конзерваторски третирана, а још мање на одговарајући начин презентована и публикована. Нећемо много погрешити ако закључимо да је последњи исцрпни аналитички текст о ранохришћанском Нишу написао далеке 1956. године др Лазар Мирковић, нису нам много ближи ни систематски истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови на ранохришћанским споменицима Ниша. Зато не чуди наше недовољно познавање старохришћанског Ниша, док је његово споменичко наслеђе једва знано широј јавност, што је оставило сиву мрљу на културном мозајку Србије, Балкана и Европе.

Симпозијум Ниш и Византија већ десет година покушава да исправи ту неправду ненаметљивим усмеравањем знања великог броја угледних истраживача на простор града Ниша и Европе као саставним делом византијске цивилизације, уметности и културе. Прошлост Наисуса, Наисоса, Нисоса и Ниша, умногоме је јаснија а њена реконструкција и ревитализација споменичког наслеђа захваљујући новим знањима извеснија, у догледно време и могућа.

Академик проф. др Ренате Пилингер (Беч),
свечано отварање симпозијума „Ниш и Византија X“

Сада, после десед година, када је на прави начин сагледан значај Ниша за свеколики хришћански свет, наша је обавеза, али и обавеза Европе и њених народа, који су хришћани захваљујући једном Нишлији императору Константину Великом, да на прави начин обележимо годишњицу Миланског едикта. Са том идејом је пре десет година настао симпозијум Ниш и Византија. Долазеће, 2013. године, град Ниш, Универзитет у Нишу и Епархија нишка, организоваће велики симпозиум НИШ И ВИЗАНТИЈА XII, који ће бити у знаку гласа Божијег - CОNSTANTINE, INHOCSIGNOVINCES. Позив и пријава је на сајту симпозијума, те својим учешћем увеличајте обележавање годишњице Миланског едикта у родном граду цара Константина.

Дело и тековине св. цара Константина чврсто су уграђени у темеље старе Европске цивилизације. Оно и данас обједињује западне и источне хришћане. Византијске основе савремене Европе јасно су видљиве. Стога, и Нишлије и Србија и Европа, имају посебну обавезу да на одговарајући начин обележе 2013. годину, када је све почело. То подразумева заједничке пројекте на научно-истраживачким и конзерваторско-рестаураторским радовима, презентацију споменика и вишејезичне стручне и популарне публикације.

Представљање Зборника радова Ниш и Византија IX, др Јанис Варалис (Волос)

Заједно, ми то можемо. Баш као што смо заједно јубиларни десети пут окупили истакнуте византологе Европе и САД. И опет, у оквиру градске славе (3-5 јун) св. цара Константин и царица Јелене, десети пут је организован међународни научни скуп византолога „Ниш и Византија X“. Сада, уз уобичајено ненаметљиво тематско усмеравање на Ниш – мартириополис и царски град. Град Ниш, Универзитет у Нишу и Епархија нишка, још једном су се преставили као добри организатори и љубазни домаћини најугледнијим познаваоцима и Ниша и Византије из Европе и САД-а. Организациони одбор, који чине еминентни светски научници предвођени од Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, и у оквиру њега радна група Научног одбора (градски већник Миодраг Радовић, др Миша Ракоција, др Франц Цурк, др Хранислав Анђелковић, Милица Тодоровић, Марица Максимовић, др Горан Максимовић, др Димостенис Стратигопулос, мр Ирена Љубомировић, мр Момир Васов, Елена Васић Петровић, Олгица Давидовић, Ана Мишић), успешно су осмислили и реализовали смипозијум „Ниш и Византија X“, одшампали зборник радова заједно са електронском верзијом (ЦД) и поставили га на сајт симпозијума „Ниш и Византија“ (http://www.ni.rs/byzantium).

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј

Симпозиум „Ниш и Византија X“, почео је рад, као и свих ових година, са Благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Свечаност отварања симпозијума настављена је речима добродошлице заменика градоначелника проф. др Миодрагa Манићa. Испред Универзитета присутне је поздравио проректор проф. др Слободан Антић.

Симпозијум је отворила проф. др Ренате Пилингер из Беча, члан Аустријске академије наука, знаменито име у свету ранохришћанске археологије. Њене речи потврђују стечени значај и углед конгреса византолога „Ниш и Византија“, покрећу нас да се још више ангажујемо на проучавању старохришћанког Ниша, али и обавезују да стечено очувама и после 2013. године: „Пyнo je гoдинa пpoшлo oд кaдa caм – зajeднo ca, дaнac нa жaлocт пoкojним пpoфecopoм Bлaдиcлaвoм Пoпoвићeм – пocлeдњи пyт билa y oвoм лeпoм гpaдy.

Још тада фасцинирали су ме јединствени археолошки споменици, од којих посебно они ранохришћанског гробног сликарства, o чијем месту између истока и запада, у оквиру симпозијума желим још детаљније говорити. Учинити их такође и у не словенском говорном подручју познатим – кроз један заједнички пројекат на пример – било би по мом мишљењу од изузетнe вaжнocти. To би yjeднo мoглa бити и jeднa дoдaтнa пpипpeмa пpocлaвe 1700-те гoдишњицe Mилaнcкe кoнвeнциje цapa Koнcтaнтинa из 313. године y њeгoвoм poднoм гpaдy Hишy. Ceм тoгa тимe би ce лaкo пocтиглa jeднa yнивepзaлнa, мeђypeлигиjcкa и пoлитичкa димeнзиja (y пpaвцy Eвpoпcкe yниje нa пpимep).

Симпозијум Ниш и Византија је наиме већ одавно постао једна важна институција, која такође наилази на велико међународно признање – не и на последњем месту због редовног годишњег објављивања симпозијумских аката.

Све ово без подршке Цркве, Града и Универзитета не би било могуће, због чега се Његовој Светости, патријарху српском, Господину Иринеју, кога смо иначе имали прилику и поздравити у септембру прошле 2010. године, поводом 150-те годишњице постојања Српске црквене општине у Бечу, желимо срдачно захвалити. Иcтo тaкo дaљe тpeбa зaхвaлити Гpaдoнaчeлникy и Peктopy Унивepзитeтa y Hишy.

Taквa зaхвaлнocт пpипaдa и cтвapнoj „дyши“ cимпoзиjyмa, нaшeм кoлeги Mиши Paкoциjи, зa њeгoвy извpcнy opгaнизaциjy и љyбaзнocт.
Cвимa вaмa жeлим пpиjaтaн бopaвaк и пyнo ycпeхa y oквиpy cимпoзиjyмa.“

Излагање реферата, у првом реду: Патријарх српски Госодин Иринеј,
проф. др Радован Биговић, заменика градоначелника проф. др Миодрагa Манићa,
проректор проф. др Слободан Антић, академик прог. др Ренате Пилингер

Затим је др Јанис Варалис, са Тесалијског универзитета у Волосу (Грчка), представио присутнима зборник радова и његову електронску верзију (ЦД) са прошлогодишњег скупа. Свечано отварање је завршено пројекцијом кратког научно-популарног филма „Хришћанска антика у Нишу“ (аутор др Миша Ракоција, режија Јовица Крстић, сниматељ Владица Дамњановић) у продукцији Нишке телевизије.
Интересовање за нишки симпозијум из године у годину се повећава. Ове године пријављено је 58 реферата. Град Ниш је начинио напор и, због знане економске ситуације, позвао 46 учесника и то из: из Велике Бритеније, Аустријр, САД, Италије, Русије, Грчке, Мађарске, Румуније, Албаније, Бугарске, Хрватске, Македоније и Србије. Шест учесника из оправданих разлога није учествовало али ће њихови реферати бити штампани у Зборнику радова. И ове године, већи број страних учесника од оних из наше земље, најречитије указују на значај и стечени углед научног скупа „Ниш и Византија“.

Учесници симпозијум са градоначелником Ниша мр Милошем Симоновићем

Завршетак рада десетог симпозијума „Ниш и Византија“ крунисан је свечаним пријемом у председништву града од стране градоначелника мр Милоша Симоновића. Била је то прилика да учесници симпозијума и домаћини кажу своје мишљење о значају конгреса, и укажу на његов допринос да Ниш заузме видно место на културној мапи Европе и његово сврставање у знамените европске градове. Град Ниш знањем иде у сусрет обелажавања годишњице Миланског едикта, што ће трајно обележити и наш град и наше време.  

На десетогодишњицу симпозијума Ниш и Византија, неопходно је захвалити се представницима града Ниша, Универзитета у Нишу и Епархије нишке, без чије подршке овог, сада угледног међународног симпозијума византолога, не би било. Не би га било ни без искрене подршке, савета, залагања, учешћа, разумевања, колега и колегиница са свих страна света.

Ипак, знам али и осећам, да нашем десетогодишњем трајању на првом месту треба да захвалимо Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју, са чијим се благословом научни скуп сваке године одржава. Док је тако симпозијум „Ниш и Византија“ биће неосетљив на време и невреме.