Одржан је једанаести научни скуп „Ниш и Византија“, који предходи 2013. години и дванаестом окупљању византолога осмишљеном као велики конгрес у знаку „Cоnstantine,inhocsignovinces“, којим ће град Ниш обележити 1700. година од потписивања Миланског едикта. Сада је прави тренутак да се сетимо речи академика Дејана Медаковића изговорене 2002. године приликом отварања првог научног скупа „Ниш и Византија“:

“А сада, дозволите ми да кажем неколико речи о вашем научном скупу “Ниш и Византија”. Ван сваке је сумње да је тематика овог скупа добро изабрана, као и намера да овакви састанци прерасту у редовне. Тиме ће се одати признање и самој тематици која обухвата све видове политичког и духовног живота не само града Ниша, већ и читаве регије. И још нешто. Ако се овој манифестацији осигура континуирано деловање, јавља се озбиљна могућност да се бар донекле надокнаде дуге деценије дисконтинуитета, заборава, па и потпуног одбацивања свог властитог корена.

У нашу визију модерног Ниша, каже проф. Медаковић, уграђена је и она ширина којом је у својем времену зрачио један напредан царски град. Нама тек предстоји духовни напор да га до краја откријемо и заволимо.“

Прошло је једанаест година како град Ниш, Универзитет у Нишу и сада Епархија нишка, под кровом универзитетског здања, окупљају истакнуте византологе из Европе и Америке, добре познаваоце и Ниша и Византије. Ове године још једном указујући на Светог Цара Константина и наслеђе Европе.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин др Јован,
свечано отварање симпозијума „Ниш и Византија XI“

Размишљање о првим хришћанима увек и на сваком месту мора да почне од града Ниша. Тренутак када је у Наисусу рођен Константин Велики, означава прекретницу у историји човечанства. Константиново залагање за једног Бога и за Једну државу, тежња ка духовном, културном и цивилизацијском обједињавању народа, и данас је актуелно, док је као први хришћански цар утемељио византијско царство, цивилизацију, културу, уметност, духовност. Захваљујући делу Константина Великог, византијске основе савремене Европе цивилизације јасно су видљиве.

Зато се град Ниш спрема да на прави начин обележи годишњицу Миланског едикта, а то је знањем - знањем угледних научника окупљених око симпозијума Ниш и Византија. Захваљујући том знању Ниш је учврстио своје место у културном мозајку Европе са јасно видљивим и препознатљивим значајем за свеколики хришћански свет.

Да би до тога дошло било је потребно више од једне деценије истраживачке радозналости и научног стрпљења поткрепљеног чврстим аргументима и непоколебљивим чињеницама. Сада је дошло време да годишњицу Миланског едикта Ниш обележи и увођењем нове угледне градске награде којoм ће се подвући значај Константина Великог и неопходност очувања културног наслеђа.

Aкадемик др Љубомир Максимовић,
свечано отварање симпозијума „Ниш и Византија XI”

Зато прелажемо да град Ниш следеће године, уз обележавање годишњице Миланског едикта, посебно заслужнима захвали на особен и само за славни и царски Ниш препознатљив начин, а то је доделом градске награде под именом „ЦАРСКИ САН“. За тако нешто град Ниш има добар разлог.

Будућа награда „Царски сан“, симболично носи назив високог византијског царског достојанства које је повезано са значајним и ретко спомињаним догађајем из прошлости града Ниша. Наиме, на позив византијског цара Манојла Комнина 1163. године, Стефан Немања, тада младић, долази у Ниш да би се сусрео са царем. После разговора са Немањом цар Манојло бива одушевљен, како бележи хроничар: "младићевом мудрошћу", и он Немању том приликом дарива угледним државним византијским достојанством под именом "Царски сан". Име овог царског достојанства наметљиво подсећа на, за хришћане пресудан Константинов сан пред бој са Максенцијем када му се у сну јавио Христос и најавио му победу над Максенцијем: „CОNSTANTINE, INHOCSIGNOVINCES”.

Учесници симпозијума „Ниш и Византија XI“

Није случајност да византијски цар награђује Немању државним достојанством са именом „Царски сан“, и то баш у родном граду цара Константина? У томе је симболика додељеног угледног византијског достојанства "Царски сан" Стефану Немањи у Нишу, ускоро и он цар са жељом да му баш Ниш буде престони град. Симболика родног града цара Константина толико је јака да је од раног хришћанства до дубоког средњег века, многи цареви истичу у своју корист. Тако и цар Манојло додељује у Нишу достојанство чије име "Царски сан" асоцира на судбоносан Константинов сан. Та симболика родног града цара Константина се није изгубила и славни царски град Ниш то и данас треба да чини, како у своју корист, тако и због свеколиког хришћанског света.

У томе се огледа симболика предложене градске награде „Царски сан“, чије име  упућује на за хришћански свет судбоносан Константинов сан. Нека се ова награда, као сећање на заборављено византијско царско достојанство и свечан чин који се догодио Немањи у Нишу, сада додељује за "научну мудрост", због које се византијски цар одушевио младим Немањом. Град Ниш ће се на тај начин захвалити свима онима који су допринели изучавању, заштити и презентацији богатог културног наслеђа града Ниша и простора који му гравитира. Тиме би се нагласила вертикала између српског народа и византијске цивилизације, културе и духовности чији смо ми баштиници, а која је чврсто уграђена у темеље савремене Европе. За годишњицу Миланског едикта, следеће 2013. године, верујемо да ће награда бити и установљена, чиме би се трајно обележила годишњица Миланског едикта, наш град и наше време. 

Све што се значајно догодило у богатој хришћанској прошлости Ниша, од IV до XXI века, неодвојиво је од 48 именом знаних знаменитих нишких епископа. Симпозијум траје и опстаје свих ових година уз благослов његове светости Патријарха српског Господина Иринеја. И ове године је тако, захваљујући преосвећеном Епискпу нишком Господину др Јовану.

Отварање изложбе радова студената Академије за консервацију
Српске Православне Цркве на тему „Рано хишћанство на простору Балкана“:
Епископ нишки Господин др Јован, ректор др Мирољуб Гроздановић,
Председник Скупштине града др Миле Илић,
помоћника градоначелника др Радивоја Коцића, проректор др Слободан Антић.

Симпозиум „Ниш и Византија XI“ започео је рад са Благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Господина Јована. Свечаност отварања симпозијума настављена је речима добродошлице помоћника градоначелника проф. др Радивоја Коцића. Испред Универзитета присутне је поздравио ректор проф. др Мирољуб Гроздановић. Симпозијум је отворо академик професор емеритус др Љубомир Максимовић, директор Византолошког института САНУ и председник Националне комитета византолога. У холу Универзитета, уз читање пригодног текста протојереја – ставрофора Радомира Поповића, отворена је изложба радова студената Академије за консервацију Српске Православне Цркве на тему „Рано хишћанство на простору Балкана“.

Велико је интересовање за нишки симпозијум огледа се у броју пријављених аутора који је сваге године већи од предходне. Због знаних економских прилика град Ниш је скупио снаге и позвао 34 учесника и то из: из Велике Бритеније, Аустрије, САД, Канаде, Италије, Русије, Грчке, Мађарске, Шветске, Албаније, Бугарске, Македоније, Шпаније, Грчке и Србије. И поново, већи број страних учесника од оних из наше земље, најречитије указују на значај и стечени углед научног скупа „Ниш и Византија“.

Пријем за учеснике у председништву града:
др Грем Џонс (Енглеска), др Аријадна Воронова (Русија), др Ларс Рамсколд (Шведска),
мр Мигуел Пабло Санчо Гомез (Шпанија), мр Етела Даци (Албанија),
Надежда Ракоција (Србија), др Лида Мирај (Албанија), мр Долмас Константинос (Грчка)

Једанаести симпозијума „Ниш и Византија“ завршен је свечаним пријемом у председништву града од стране помоћника градоначелника проф. др Радивоја Коцића. По устаљеном обичају учесници симпозијума изнели су своје мишљење о значају конгреса, његовом доприносу да Ниш заузме видно место на културној мапи Европе и његово сврставање у знамените европске градове. На самом крају уприличен је обилазак спомничког наслеђа града Ниша.

Града Ниш, Универзитет у Нишу и Епархија нишка, обележавајући дане св. цара Константина и царице Јелене, организују једанаест година међународни симпозијум византлога „Ниш и Византија“, и као такав трајаће ако Бог да, до Божије воље.