Међународни симпозијум византолога
НИШ И ВИЗАНТИЈА XII
CОNSTANTINE, IN HOC SIGNO VINCES
313 – 2013
др Миша Ракоција
Већ 12 година истакнути византолози се окупљамо под кровом Униврзитета у Нишу. Ове године симпозијум „Ниш и Византија“ је у знаку Константина Великог, обележавања годишњице Миланског едикта и преломног тренутка у историји човечанства који се огледа и у данас актуелној поруци „Cоnstantine,inhocsignovinces - 313 - 2013“. Осмишљен је као конгрес византолога који је трајао четири дана и на коме је учествовао досад највећи број излагача, који су своја знања усмерили на Милански едикт, Константина Великог и његово наслеђе.
Свечано отварање спозијума, градоначелник проф. др Зоран Перишић,
Његова Светост Патријарх српски Господин Г. Иринеј, ректору Универзитета у Нишу проф. др Драган Антић,
председник Скупштине града проф. др Миле Илић, надбискуп београдски господин Станислав Хочевар,
Епископ нишки његово Преосвештенство др Јован, председник ГО Медијана, др Небојша Крстић
Свечано отварање спозијума, уводна реч др Миша Ракоција
Значајан догађај у животу Константина Великог који га је учврстио у Христовој вери је Константинов сан или можда визију на небу, која се догодила 312. године непосредно пред битку против надмоћније војске Максенција. Како било, Константину се јасно обратио глас Божији: “Cоnstantine, in hoc signo vinces“. Послушавши глас Божији, Константин је на свој шлем, штитове војника и као царску инсигнију на ратну заставу (labarum) ставио Христов знак, победоносан као сам Христос, састављен од почетних слова Христовог имена, од овог тренутка знан и као Константинов монограм. Рационални Константинов дух побуђен искреном вером у једног Бога, бива наведен на овај гест, без сумње, искрено прихваћен од војника хришћана, што му је омогућило победу над Максенцијем. Захваљујући овој судбоносној победи он верује у једног Бога и већ следеће године, заједно са Лицинијем, потписују Милански едикт који представља прекретницу у историји човечанства. Константин Велики, први хришћански цар, потоњи Св. цар Константин, успоставља византијску духовност, државу, цивилизацију, културу и уметнсот. Захваљујући њему европски народи су цивилизацијски и културно обједињени.
Патријарх српски господин Иринеј
Тиме се остварила наша жеља да се до 2013. године, до годишњице доношења Миланског едикта, научни скуп „Ниш и Византија“ профилише као један од еминентних традиционалних скупова византолога на тему византијске цивилизације, културе и уметности, који се одржавају у свету и код нас. Симпозијум „Ниш и Византија“ све ове године окупља истакнуте научне раднике, али и младе истраживаче, добре познаваоце и Ниша и Византије.
Градоначелник проф. др Зоран Перишић
Дванаест томова зборника радова са око 6000 страница, пратећи Компакт дискови и доступност зборника на сајту (http://www.nisandbyzantium.org.rs/english.php), обавезна су литература за сваког озбиљног истраживача.
Научни ниво излаганих и штампаних радова најтачније осликавају речи угледних академика изговорене на отварању научног скупа „Ниш и Византија“. Тако је прво окупљање византолога у Нишу, 2002. године, отворио тада председник САНУ академик Дејан Медаковић, пето, 2006. године, академик Цветан Грозданов (председника МАНУ, и дописни члан САНУ), седми скуп, 2008. године, отворила је академик Вера Битракова Грозданова (МАНУ), десети, 2011. године, аустријски академик Ренате Пилингер, једанаести, 2012. године, академик Љубомир Максимовић (САНУ), и ове, 2013. године симпозијум је отворио академик Слободан Ћурчић (САНУ).
Ректор Универзитета у Нишу проф. др Драган Антић
За ових 12 година, захваљујући научним аргументима овде изложеним, умногоме су се изменила и допунила наша знања о граду Нишу, обједињена у посебном издању зборника под именом „Ниш и хришћанско наслеђе“. Захваљујући новим открићима, прошлост града Ниша сада изгледа другачије. То је омогућило граду Нишу да заузме видно место у културном мозаику Европе.
Академик проф. Емеритус др Слободан Ћурчић (Принстон)
Помоција зборника проф. др Миодраг Марковић
И ове године, симпозиум „Ниш и Византија XII“ започео је рад са Благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Свечаност отварања симпозијума настављена је речима добродошлице градоначелника проф. др Зорана Перишића. Испред Универзитета присутне је поздравио ректор проф. др Драган Антић. Симпозијум је отворио академик професор емеритус др Слободан Ћурчић (Принстон). Посебно издање „Ниш и хришћанско наслеђе“ представио је проф. др Миодраг Марковић (Београд). Зборник радова Ниш и Византија XI промовисала је др Бојана Крсмановић (Београд).
Отварање изложбе „Наисус – Медијана“
У сали Универзитета изложбу „Наисус – Медијана“, аутор Елена Васић Петровић, Завода за заштиту споменика културе Ниш, отворио је Радослав Петровић саветник за културу председника републике.
Ове године пријаве за учешће на послало је 118 аутора. И поред тога што је симпозијум трајао један дан дуже, организатор и поред најбоље воље а из добро знаних разлога, морао је да ограничи број учесника. Због знаних економских прилика град Ниш је скупио снаге и позвао 75 учесника и то из: из Велике Бритеније, Аустрије, САД, Канаде, Италије, Русије, Грчке, Мађарске, Албаније, Бугарске, Македоније, Грчке, Пољске, Румуније, Турске, Немачке, Хрватске, Либана и Србије. И опет, већи број страних учесника од оних из наше земље, најречитије указују на значај и стечени углед научног скупа „Ниш и Византија“.
Пријем у председништву града, проф. др Слободан Ћурчић
Дванаести симпозијума „Ниш и Византија“ завршен је свечаним пријемом у председништву града од стране градског већника Срђана Алексића. По устаљеном обичају учесници симпозијума изнели су своје мишљење о значају конгреса и указали на његов међународни углед. На самом крају уприличен је обилазак спомничког наслеђа града Ниша.
Учесници симпозијума Ниш и Византија XII
Симпозијум „Ниш и Византија“ је препознатљив знак града Ниша и неодвојив од његовог имена. У томе се огледа значај симпозијума „Ниш и Византија“, који је опстао уз посебан труд Града Ниша, Епархије нишке и Универзитету у Нишу, а захваљујући покровитељству и благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и Преосвећеног Епископа нишког господина др Јована. Пред нама је још доста труда и залагања да симпозијум „Ниш и Византија“ очувамо за будућа поколења а у славу града Ниша, Србије и византијске цивилизације чије су тековине чврсто уграђене у темеље савремене европске цивилизације.
Обилазак Базилике мученика у Нишу