др Миша Ракоција

„Наша средњовековна уметност је у тесној вези
са Византијском и оно што се у свету буде мислило
о Византијским уметницима мислиће се и о нашим“.
Милан Кашанин

Прошло је петнаест година од када су се први пут у Нишу окупили истакнути истраживачи са идејом да се новооснован научни скуп „Ниш и Византија“ профилише као један од угледних светских традиционалних скупова византолога. Ове године, обележавајући овај мали јубилеј, можемо рећи да смо успели. „Ниш и Византија“  је уврштен у невелику скупину угледних међународних научних скупова византолога, а град Ниш је препознатљив као родни град цара Константина Великог и познат као место изучавања и значајни центар византијске цивилизације, културе, уметности и духовности. Међународни симпозијум „Ниш и Византија“ је високо рангиран у научном свету, али и посебно уважен међу грађанима Ниша, тако да је постао препознатљив знак, или како би се данас рекло, препознатљив бренд града Ниша.

За петнаест година постојања сипозијума „Ниш и Византија“ своје реферате излагало је око 600 истакнутих истраживача и научника из преко 20 земаља, од којих 10 академика. После сваког скупа штампа се зборник радова и као саставни део зборника  његова електронска верзија (CD), која се поставља на сајт симпозијума у оквиру званичне презентације града Ниша. Зборник радова се промовише следеће године на отварању симпозијума. У континуитету је штампано 14 бројева док је бр. 15 у припреми.  У просеку сваки број има између 500 и 600 страна. Уз годишњицу Миланског едикта, 2013. године штампано је посебно издање „Ниш и хришћанско наслеђе“. Укупно око 9000 страница нових знања и открића из историје, историје уметности, археологије, архитектуре, теологије, заштите културног наслеђа. Нема озбиљног истраживача који у свом раду не користи зборнике „Ниш и Византија“, а тако ће бити још много деценија после нас.

Жеља организатора је да допринесе расветљавању византијске прошлости, као и њен одјек на потоње духовно, културно и уметничко ставралаштво Ниша, Балкана и Европе. Задатак симпозијума је да скрене пажњу европске научне јавности на значај родног града Константина Великог за свеколики хришћански свет и укаже на утицаје византијског света на савремену Европу. Захваљујући научним аргументима изложеним на симпозијуму „Ниш и Византија“ неспоразуми, неразумевања и старе заблуде о Византији одлазе у заборав. Културно зближавање води до националног уједињења, до давно заборављеног снa Ромеја о јединству Царства.

Значајну тековину нишког скупа византолога, уз видљиве научне резултате, представља популаризација византологије као науке, афирмисање града Ниша, успостављена сарадње између колега, нова познанства, размена знања и искуства. Велики број младих истраживача овде је први пут, уз видљиву трему, представило своја открића. Данас су неки одавно доктори наука, а они други, постали су академици. За ово време најбољи су нас напустили оставивши иза себе дела која су неосетљива на време. Први нас је напустио академик Дејан Медаковић, затим проф. др Александар Јовановић, проф. др Радован Биговић, др Слободан Милеуснић, проф. др Миодраг Јовановић и др Цоне Дражева.

Тема научног скупа је и Ниш и Византија, уз подсећање на одређену личност или значајан догађај. Прво окупљање византолога у Нишу, 2002. године, са поднасловом „Ниш и Византијска уметност“ отворио тада председник САНУ академик Дејан Медаковић. Следеће, 2003. године, истакнути истраживачи окупили су се око теме „Византијске основе савремене Европе“. Симпозиум је отворио министар културе републике Србије г. Бранислав Лечић. Године 2004, византолози су подсетили на најтрагичнији културолошки догађај у историји Европе на „800 година од пада Константинопоља“. Скуп је отворио др Радивоје Радић. Године 2005. сипозиум је био посвећен „У славу Габријела Мијеа“, а отворио га академик Цветан Грозданов. Следеће 2006. године, обележено је „1700 година од проглашења Константина за императора“. Сада, уз подршку Министарство образовања и вера Републике Грчке. Године 2007. научни скуп је својом темом подсетио јавност да је прошло „1760 година од смрти светог цара Константина Великог“, а отворила га је др Каролин Снајвли. 2008. године, знања учесника 7 скупа усмерена су „У славу св. цара Константина и царице Јелене“, а отворила га је академик Вера Битракова Грозданова. Осмо окупљање 2009. године било је у „Спомен академику Дејану Медаковићу“, а у знаку пригодних речи академика Динка Давидова. 2010. године са деветим укупљањем кренули смо „У сусрет обележавању годишњице Миланског едикта“, са уводним речима др Драгана Војводића. „Ниш – мартириополис и царски град“ је поднасловдесетог скупа 2011. године, отворен од стране аустријског академика Ренате Пилингер. Једанаесто окупљанје 2012. године „Свети цар Константин и наслеђе Европе“, отворио је академик Љубомир Максимовић. Јубиларне 2013. године - „Cоnstantine, in hoc signo vinces- 313 – 2013“, дванаести симпозијум је отворио академик Слободан Ћурчић. Године 2014, тринаесто окупљање „Стефан Немања између истока и запада“ отворио је др Срђан Пириватрић. 2015. године четрнаести скуп „Градови и грађани византијског света“ отворио је дописни члан САНУ проф. др Миодраг Марковић, док је 2016. године петнаесто окупљање са поднасловом „Византија кроз време и простор“, отворио дописни члан француске Академије наука и уметност др Вујадин Иванишевић.

Цивилизацијско, духовно и уметничко наслеђе Византије није хронолошки ни територијално ограничено, и као такво оно се може пратити кроз време и простор. Ово је основна карактеристика Византије чија се достигнућа протежу кроз време од IV века до данас, а распростире се на огромном простору које покрива најмање три континента. Византијско наслеђе чврсто је уграђено у темеље савремене европске цивилизације. Без Византинаца Европа не би била оно што јесте, хришћанска и светионик цивилизацијског напретка свеколиког човечанства које вековима води кроз време и простор. Ту посебно угледно место припада православним народима као чуварима, истрајним баштиницима и непосредним настављачима византијског наслеђа.

Данас ми тако видимо Византију, а њену уметност једну од највећих уметничких стваралаштва. То мислећа Европа све више прихвата. Није увек било тако.

Тек крајем XIX столећа поново ће интелектуална елита Европе показати интересовање за Византију. Научно-истраживачки радови првих византолога мењају слику о византији, споменимо неке од првих: Кондаков, Диле, Мије, Грабар, итд. Захваљујући њима јавност почиње да се упознаје са значајем византијског наслеђа. На том путу пресудну улогу су одиграли међународни конгреси византолога. (сл. 1 )

Презентациони постер симпозијума „Ниш и Византија“ на конгресу византолога

Први међународни конгрес византолога организован је на иницијативу румунског научника Николе Јорге 1924. године у Букурешту. Други конгрес византолога одржан је у Београду с пролећа 1927. године. Опет је Београд после 89. година, од 22. до 27. августа 2016. године, био домаћин византолозима из целог света, сада на 23. међународном конгресу византолога, под именом „Византија – свет промена“. Да се промени слика о Византији немали допринос дао је међународни симпозиум византолога „Ниш и Византија“, који већ 15. година окупља истакнуте познаваоце и Ниша и Византије из целог света. Зато је овогодишњем симпозијуму „Ниш и Византија“ припала изузетна част да буде представљен на великом међународном конгресу византолога у Београду.

Међународни научни углед симпозијума „Ниш и Византија“, били су добар разлог да у оквиру Међународног конгреса византолога у Београду буде представљен и нишки симпозијум византолога. Нишки симпозијум је представљен импозантним афирмативним постером (155х130см) који сликом и речима обавештава о значају и достигнућима међународног симпозијума „Ниш и Византија“, који се петнаест година у континуитету одржава захваљујући Граду Нишу, Епархији нишкој, Универзитету у Нишу и Нишком културном центру, а са благословом Патријарха српског Његове Светости Господина Иринеја.

На сајму књига, као пратећој маниифестацији конгреса византолога, Нишки културни центар је изложио зборникe радова „Ниш и Византија“.

Зборници радова „Ниш и Византија“ на сајму књига у оквиру Конгреса византолога у Београду

Уважено присуство нишког симпозијума на Међународном конгресу византолога је изузетна част и чврста потврда да је симпозијум „Ниш и Византија“ високо рангиран у научном свету, док је град Ниш у међународној јавности посебно уважен и препознатљив као центар изучавања византијске уметности, културе, цивилизације и духовности. Тиме је град Ниш много добио на свом угледу и значају.

Византологија као наука је живи организам. Достигнућа византологије морају бити јасно изложена и сваком доступна. То је неопходно да би што боље схватили да смо део византијске историје и историје византијске уметности која још увек траје. Византинисти својим радом морају да привуку што веће интересовање за Византију, њену прошлост, културу, уметност, духовност, као и да што боље сагледају њен утицај на народе кроз време и простор. Велика је истина да се „византијска уметност не открива само посматрањем, у њу се треба удубити, са њом треба саосећати до сажимања, њу треба пронаћи у сaмом себи“.

Свако окупљање византолога у Нишу одржава се са благословом Патријарха српског Господина Иринеја, па је тако било и ове године захваљујући Преосвећеном Епископу Господину Теодосију.

Свечано отварање симпозијума, Његово Преосвештенство Епископ  Господин Теодосије

Учеснике скупа, после уводне речи др Мише Ракоције, поздравили су градоначелник др Зоран Перишић и проректор др Ненад Павловић.

Уводна реч, др Миша Ракоција

Симпозијум је отворио дописни члан француске Академије науке и уметности др Вујадин Иванишевић.

Отварањње симпозијума, др Вујадин Иванишевић

Зборник радова Ниш и Византија бр. XIV представио је др Бранислав Цветковић. Нашем јубилеју присуствовали су и гости из Грче испред којих се присутника обратио протопрезвитер-ставрофор проф. Ермолај Масарас из Патре, указавши на значај и важност очувања оваквог научног скупа који сваке године окупља добре познаваоце Византије.

Протопрезвитер-ставрофор проф. Ермолај Масарас, Патра

Поводом јубилеја др Франц Цурк је отворено изложбу „Ниш и Византија – после 15. година“, чији су аутори арх. Надежда Ракоција и Ана Цурк.

др Франц Цурк, Отварање изложбе „Ниш и Византија – после 15. година“

Петнаест плаката води нас кроз историју симпозијума „Ниш и Византија“, виђена очима фотографа и сагледана кроз перо новинара.

Изложба „Ниш и Византија – после 15. година“

Издања симпозијума „Ниш и Византија“

Посебну радост за очи и душу приреди је виши стручни саветник института за историју уметности Драгомир Тодоровић (Београд) изложбом „Путокази“ коју је отворио др Јанис Сисиу (Касторија, Грчка).

Отварање изложбе „Путокази“ Драгомира Тодоровића (Београд)

Са отварања изложбе, Драгомир Тодоровић и др Јанис Сисиу (Касторија, Грчка)

Пред нашим очима поново су васкрсле фреске са представама знаменитих светитеља и српских царева, старе повеље, илуминирани рукописи, светогорски пејзажи, знаменити истраживачи, али и славни песник Милутин Бојић као заборављени нишки крајпуташ.

Изложба „Путокази“, аутор Драгомир Тодоровић

Изложба „Путокази“, аутор Драгомир Тодоровић

Свечаност отварање јубиларног петнаестог симпозијума „Ниш и Византија“ улепшала је мушка вокална певачка група „Константин“. То је била прилика да се вокалној групи „Константин“ уз захвалност поклони прикладна слика чији је аутор Драгомир Тодоровић и књига „Константинов град старохришћански Ниш“ аутора Мише Ракоција.

Учесници симпозијума

Радост обележавања овог малог јубилеја са нама је поделило 33 учесника и то из: САД, Црне Горе, Грчке, Крима, Пољске, Немачке, Шпаније, Турске, Бугарске, Македоније, Русије, Мађарске, Италије, Француске и Србије. По устаљеном обичају симпозијума „Ниш и Византија“ завршен је свечаним пријемом у председништву града, где су у присуству медија учесници изнели своје мишљење о значају конгреса и указали на његов међународни углед. На самом крају уприличен је обилазак спомничког наслеђа града Ниша.