др Миша Ракоција

Међународни симпозијум "Ниш и Византија" је високо рангиран у научном свету, али и посебно уважен међу грађанима Ниша, тако да је постао препознатљив знак града. Ниш, родно место Константина Великог, сад је знан и као место изучавања и значајни центар византијске цивилизације, културе, уметности и духовности. Намера организатора нишког скупа византолога (град Ниш, Универзитет у Нишу, православна Епархија Нишка) је да популаризује византологију као науку, допринесе афирмисању града Ниша, успостављена сарадњу између колега, допринесе размени знања и укаже на значај Византије за свремену европску цивилизацију.

Свечана сала Универзитета у Нишу, отварање симпозијума

Међународни углед симпозијума и висок научни ниво излаганих и штампаних радова, недвосмислено открива сазнање да је за 16 година постојања нишки скуп отворило девет академика (из Србије, Аустрије, Македоније, Француске). Ове године Нишком скупу је припала посебна част додељена од Српске академије наука и уметности (САНУ). Указано је поверење граду Нишу да Нишки скуп буде централни српски научни скуп који је посвећен осамстогодишњици прве српске краљевине. Ослањајући се на скуп "Ниш и Византија" и његово тематско обележавање "Римски венац православног краљевства - 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног", у САНУ-ти је одлучено да се организација симпозијума повери граду Нишу и Нишком скупу. Зато је Нишки скуп отворио подпреседник САНУ академик Љубомир Максимовић.

Тиме се град Ниш нашао на путу реализације националног задатка, кога је, после 16 година успешне организације скупа "Ниш и Византија", и достојан. Шеснаести симпозиум "Ниш и Византија" има за циљ да нишку, српску и европску јавност подсети на најзначајнији догађај у историји српске државности, али и на узајамну повезаност и упућеност хришћанских народа и држава.

Свечано отварање симпозијума, Његово Преосвештенство Епископ Господин Теодосије

Пре 800 година, Србија је постала краљевина. То је прво српско краљевско крунисање круном пристиглом из Рима као дар римског папе Хонорија III. То се догодилио у манастиру Жичи 1217. године где је "Стефан по Божијој милости први крунисани (венчани) краљ све српске земље", записано је у Жичкој хрисовуљи. Ово је прво српско краљевско крунисање и преломни тренутак у историји владарских крунисања код Срба. У хијерархији европских, хришћанских владара, Стефан Првовенчани је изједначен са осталим краљевима и Србија је тако стекла пуни суверенитет. Додела папске круне, какве год биле намере, представља међународно правно признање Србије као независне државе.

Отварање симпозијума, потпредседник САНУ академик др Љубомир Максимовић

800 година државне независности, је јубилеј са којим ретко која држава може да се подичи, а још су ређи градови, какав је славни град Ниш, како га је назвао Стефан Првовенчани, који ће га на достојан начин и обележити. Град Ниш је једини град у Србији који ће са симпозијумом византолога "Ниш и Византија", указати на неопходност очувања, памћења и обележавања наше средњовековне прошлости. Приметна је наша склоност да помпезно обележавамо јубилеје из наше блиске прошлости, а да на скроман начин, ако се сетимо, обележимо јубилеје из средњовековне Србије и славног периода српске државности и уметности. Та пракса, којом неприметно себи сечемо корене и скраћујемо историјско памћење и цивилизацијски континуитет, барем на кратко биће прекинута захваљујући граду Нишу који једини, како доликује, а то је знањем, обележава овај велики јубилеј.

Реч добродошлице, помоћник градоначелника Драгослав Павловић

И у тешким временима град Ниш је налазио снаге да организује симпозијум "Ниш и Византија", ако је било и ове године, и још много година после нас. Ако није све онако као што је боло предходних година, захваљујући разумевање и великој подршци колега, осталисмо на завидном организационом и високом научном нивоу учесника скупа.

Пријем у председништву града, већница Јелена Митровски са учесницима скупа

Већ 16 година уважене колеге истражују наш историјски континуитет, уметничке слојеве и духовне наслеђе, све са Благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.

Захваљујући Благослову симпозијум "Ниш и Византија" је постао неосетљив на време и невреме, и трајеће ако Бог да, до Божије воље. Благослов Патријарха пренео је Преосвећени Епископ Господин Теодосије.

Учеснике скупа, после уводне речи др Мише Ракоције, поздравили су помоћник градоначелника Драгослав Павловић и проректор проф. др Властимир Николић.

Симпозијум је отворио потпредседник САНУ академик др Љубомир Максимовић. Зборник радова Ниш и Византија бр. XIV представио је др Јасмина Шаранац. Пројекцијом научно-популарног филма "Освит Византије" (продукција НТВ, аутор М. Ракоција), завршена је свечаност отварања научног скупа и започет радни део.

У обиласку изложбе Народног музеја Ниш "Из ризнице музеја"

Ове године пријавило се 48 учесника и то из: Црне Горе, Грчке, Албаније, Крима, Шпаније, Турске, Бугарске, Енглеске, Македоније, Русије, Мађарске и Србије. Известан број из оправданих разлога није могао да дође али ће своје радове приложити за шампање у зборнику радова. По устаљеном обичају симпозијума "Ниш и Византија" завршен је свечаним пријемом у председништву града од стране већнице Јелене Митровски, где су у присуству медија учесници изнели своје мишљење о значају конгреса и указали на његов међународни углед. На самом крају уприличен је обилазак музејске изложбене поставке нишког Народног музеја "Из ризнице музеја".