др Миша Ракоција

Међународни симпозијум византолога “Ниш и Византија“, осамнаест година организују Град Ниш, Универзитет у Нишу и православна Епархија нишка уз професионалну кординацију Нишког културног центра. Симпозијум “Ниш и Византија“ препознатљиво је обележје града Ниша и његово чврсто утемељење у културном мозаику Европе. Висок научни ниво зборника радова су трајно сведочанство о историјском трајању, духовном континуитету, уметничким тековинама и жеље организатора да се на прави начин изучи и презентује споменичко наслеђе Ниша, Балкана и Европе.

Свечана сала Универзитета у Нишу, отварање симпозијума: проф. др Зоран Николић саветник ректора;
Драгана Сотировски, начелник Нишавског округа; Епископ нишки Господин Арсеније;
Горан Милосављевић, помоћник градоначелника; Ружица Ђорђевић, секретар Скупштине Града Ниша;
Проф. др Мирослав Милутиновић, председник Градске општине Црвени Крст; Проф.др Небојша Ранђеловић, саветник Градоначелника

Уводна реч, др Миша Ракоција

Угледни истраживачи већ осамнаест године откривају наше уметничко и духовно наслеђе, све са благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Тако је било и ове године захваљујући благослову епископа нишког господина Арсенија. Учеснике скупа, после уводне речи др Мише Ракоције, поздравио је помоћник градоначелника Горан Милосављевић, док се испред Универзитета у Нишу прусутнима обратио саветник ректора проф. др Зоран Николић. Симпозијум је отворила др Весна Бикић из Археолошког института САНУ. Зборник радова Ниш и Византија бр. XVII представила је др Анђела Гавриловић. Свечаност отварања научног скупа улепшала је вокална група „Константин“.

Благослов Епископа нишког Господина Арсенија

Поздравна реч, помоћник градоначелника Горан Милосављевић

Осамнаести по реду међународни симпозијум Ниш и Византија својим поднасловом „800 година од аутокефалности Српске цркве (1219–2019): црква, политика и уметност у Византији и суседним земљама“, имао за циљ да се сви заједно сетимо времена када је у оквирима православне васељене основана посебна Српска православна црква. Добијена аутокефалност је догађај од огромног историјског значаја за судбину српског народа и српске државе, али и српске уметности.

Обраћање скупу, проф. др Зоран Николић, саветник ректора

Пре две године обележили смо 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног, а тиме и међународно признање Србије као независне државе. Тако смо још једном указали на најзначајни догађај у историји српске државноси, али и подвукли узајамну повезаност и међусобну упућеност хришћанских народа и држава.

Отварање скупа, др Весна Бикић

Само после две године (1219) Сава Немањић успева да у Никеји, где је одржан и Први Васељенски сабор 325. године, од цара Теодора I Ласкариса и патријарха Манојла Сарантена Харитопула, измоли аутокефалност (т.ј. независност) за Српску архиепископију. Патријарх је за првог архепископа свих српских и поморских земаља поставио Саву. Мудром политиком двојице браће, Стефана Првовенчаног и Саве Немањића, Србија је на простору сукоба и додира између истока и запада, добила независну државу и аутокефалну цркву. То се догодило у тешким временима за византијско цараство када у Никеји борави васељенски патријарх, у време успона Епирске деспотовине и дешавања у Охридској архиепископији и Бугарској, када слаби Латинско царство и Солунска краљевина, као и у сложеној ситуацији у јужној Италији и Светој земљи. Проглашење аутокефалности Српске цркве одразило се на културу и уметност међу Србима у свим српским земљама чије наслеђе и данас баштинимо. Овај догађај оставио је видљиви траг на цркву, уметност и политику у Византији и суседним земљама.

др Анђела Гавриловић, промоција зборника радова бр. XVI

Црквени живот и политичке прилике, условљавају и обликују уметничко стваралаштво. После добијене аутокефалности и извесне политичке стабилности, наступа узлет српске уметности: граде се импозантне цркве, зидове краси прелепи живопис, иконе плене лепотом, настају вајарска дела, књиге се пишу и осликавају, стварају се многа дела примењене уметности, и много тога још.

Свечано отварање скупа, вокална група „Константин“

Славни представници српске државе и цркве сада су задужбинари, градитељи и обновитељи храмова, чиме су потомцима, нама данас и онима који ће доћи после нас, оставили јасну поруку о пролазности овоземаљског живота и вечном трајању дела духовности и уметности.

Заједничка вечера

Наступа славни период српске црквене и државне самосталности овековечен у делима српске средњовековне уметности. Зато су црквени споменици данас препознатљиво сведочанство нашег посебног и уваженог места у културном мозаику Европе.

Пријем у председништву Града, помоћник градоначелника Марина Костић

Разговор са новинарима, проф. др Андрес Пилц, Институт за проучавање античке културе,
Аустријска академија наука, Беч

Пријем у председништву Града, учесници симпозијума са помоћником градоначелника Марином Костић

Познавање црквене уметости омогућава нам да пажљивије оценимо време у коме живимо и сигурније одредимо правце развоја живота и стваралаштва у будућности. У томе нам помажу учесници међународног симпозијума византолога „Ниш и Византија“. Ове године пријавило се 42 учесника из: Турске, Аустрије, Албаније, Бугарске, Грчке, Македоније, Русије, Румуније, Мађарске, Украјине, Републике српске и Србије. Они који из оправданих разлога нису могли да дођу, своје радове ће приложили за зборник радова. На самом крају уприличен је разговор са новинарима и пријем у председништву града где је учеснике симпзијума дочекала помоћник градоначелника Марина Костић. Уследио је обилазак споменика културе: Базилике маученика, Латинске црква у Горњем Матејевцу и локалитета Медијана.

Обилзак Латинске цркве код Горњег Матејевца: проф. др Халук Четинкаја, Универзитет Мимар Синан, Истанбул,
др Миша Ракоција (Ниш), др Андрес Пилц (Беч)

Обилазак археолошког локалитета Медијана: др Гордана Милошевић (Београд), др Халук Четинкаја (Истанбул),
др Надежда Гавриловић Витас (Београд), др Андрес Пилц (Беч)