др Миша Ракоција

Ове године обележили смо 20 година постојања симпозијума „Ниш и Византија“. Овај велики јубилеј за наш невелики град прослављен је у сенци пандемије. И сада, као небројен број пута у прошлости, зло губи снагу и повлачи се пред истрајношћу људског рода. Допринос тој победи над злом дао је и симпозијум „Ниш и Византија“ окупивши и ове године истакнуте византологе, све захваљујући Граду Нишу, Епархији нишкој, Универзитету у Нишу и Нишком културном центру. До ове године скуп се увек одржавао са благословом сада блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, дугогодишњег Епископа нишког.

После двадест година организоваља симпозијума „Ниш и Византија“, можемо рећи да смо успели. Симпозијум „Ниш и Византија“ је уврштен у невелику скупину угледних међународних научних скупова византолога, а град Ниш је данас знан као родни град цара Константина Великог и познат као место изучавања византијске цивилизације, културе, уметности и духовности. Међународни симпозијум „Ниш и Византија“ је високо рангиран у научном свету, али и посебно уважен међу грађанима Ниша, тако да је постао препознатљив знак по коме се Ниш зна и ван наше земље.

За двадесет година постојања сипозијума „Ниш и Византија“ своје реферате излагало је око 750 истакнутих истраживача и научника из преко 30 земаља, од којих 12 академика. После сваког скупа штампа се зборник радова и његова електронска верзија (CD), која се поставља на сајт симпозијума у оквиру званичне презентације града Ниша. Зборник радова се промовише следеће године на отварању симпозијума. У континуитету је штампано 19 бројева. У просеку сваки број има око 600 страна. Уз годишњицу Миланског едикта, 2013. године штампано је посебно издање „Ниш и хришћанско наслеђе“. Укупно око 11000 страница нових знања и открића из историје, историје уметности, археологије, архитектуре, теологије, заштите културног наслеђа. Нема озбиљног истраживача који у свом раду не користи зборнике „Ниш и Византија“, а тако ће бити још много деценија после нас.

Oтварање симпозијума Ниш и Византија I, 2002. година, Епископ нишки потоњи Патријарх српски Иринеј,
академик Дејан Медаковић, председник САНУ

Значајну тековину нишког скупа византолога, уз видљиве научне резултате, представља популаризација византологије као науке, афирмисање града Ниша, успостављена сарадње између колега, нова познанства, размена знања и искуства. Велики број младих истраживача овде је први пут, уз видљиву трему, представило своја открића. Данас су неки одавно доктори наука, а они други, постали су академици. За ово време најбољи су нас напустили оставивши иза себе дела која су неосетљива на време. Први нас је напустио академик Дејан Медаковић, затим проф. др Александар Јовановић, проф. др Радован Биговић, др Слободан Милеуснић, проф. др Миодраг Јовановић, проф. др Бранко Вујовић, др Цоне Дражева, др Александар Поповић, академик Цветан Грозданов, академик Слободан Ћурчић, др Евангелија Хаџитрифонос, др Мирослав Јеремић, др Марко Поповић.

Тема научног скупа је и Ниш и Византија, уз подсећање на одређену личност или значајан догађај. Прво окупљање византолога у Нишу, 2002. године, са поднасловом „Ниш и Византијска уметност“ отворио је тада председник САНУ академик Дејан Медаковић. Следеће, 2003. године, истакнути истраживачи окупили су се око теме „Византијске основе савремене Европе“, симпозиум је отворио министар културе републике Србије Бранислав Лечић. Године 2004., византолози су подсетили на најтрагичнији културолошки догађај у историји Европе на „800 година од пада Константинопоља“, скуп је отворио др Радивоје Радић. Године 2005. сипозиум је био посвећен „У славу Габријела Мијеа“, а отворио га академик Цветан Грозданов. Следеће 2006. године, обележено је „1700 година од проглашења Константина за императора“, уз подршку Министарство образовања и вера Републике Грчке, а скуп је отворио конзул републике Грчке г. Атанасиос Анастопулос. Године 2007. научни скуп је својом темом подсетио јавност да је прошло „1670 година од смрти светог цара Константина Великог“, а отворила га је др Каролин Снајвли. 2008. године, знања учесника 7 скупа усмерена су „У славу св. цара Константина и царице Јелене“, отворила га је академик Вера Битракова Грозданова. Осмо окупљање 2009. године било је у „Спомен академику Дејану Медаковићу“, а у знаку пригодних речи академика Динка Давидова. 2010. године са деветим укупљањем кренули смо „У сусрет обележавању годишњице Миланског едикта“, са уводним речима др Драгана Војводића дописног члана САНУ. „Ниш – мартириополис и царски град“ је поднаслов десетог скупа 2011. године, отворен од стране аустријског академика Ренате Пилингер. Једанаесто окупљанје 2012. године „Свети цар Константин и наслеђе Европе“, отворио је академик Љубомир Максимовић. Јубиларне 2013. године - „Cоnstantine, in hoc signo vinces - 313 – 2013“, дванаести симпозијум је отворио академик Слободан Ћурчић. Године 2014, тринаесто окупљање „Стефан Немања између истока и запада“ отворио је др Срђан Пириватрић. 2015. године четрнаести скуп „Градови и грађани византијског света“ отворио је дописни члан САНУ проф. др Миодраг Марковић, док је 2016. године петнаесто окупљање са поднасловом „Византија кроз време и простор“, отворио дописни члан француске и српске Академије наука и уметност др Вујадин Иванишевић. На шеснаестом скупу 2017. године подсетили смо се на „Римски венац православног краљевства- 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног“, скуп је отворијо академик др Љубомир Максимовић. Затим седамнаести скуп 2018. године „Обнова Византије на Балкану 1018. године“, отворио је др Марко Поповић. 2019. године осамнаестим окупљањем обележили смо „800 година аутокефалности Српске цркве (1219-2019): црква, политика и уметност у Византији и суседним земљама“, отворила је др. Весна Бикић. Деватнаести скуп 2020. године био је у знаку „Похвала истини или Васкрса Византије“ отворила је др Елизабета Димитрова.

Међународни научни углед симпозијума „Ниш и Византија“, био је добар разлог да у оквиру Међународног конгреса Византијских студија у Београду 2016. године буде представљен и нишки симпозијум византолога. Импозантан афирмативaн постер (155х130см) сликом и речима обавестио је учеснике конгреса о значају и достигнућима међународног симпозијума „Ниш и Византија“, који се одржава у Нишу а са благословом Патријарха српског Господина Иринеја. Била је тада прилика да на сајму књига, као пратећој манифестацији конгреса византолога, Нишки културни центар изложи зборникe радова „Ниш и Византија“.

Присуство нишког симпозијума на Међународном конгресу византолога је изузетна част и чврста потврда да је симпозијум „Ниш и Византија“ високо рангиран у научном свету, док је град Ниш у међународној јавности потврђен као центар изучавања византијске уметности, културе, цивилизације и духовности. Тиме је град Ниш много добио на свом угледу и значају.

Све до ове године симпозијум „Ниш и Византија“ се одржава уз велику подршку, разумевање и благослов сада блаженопочившег Патријарха српског Иринеја. Из тог разлога, захвалности ради, ове године симпозијум је био посвећен Патријарху Иринеју „У спомен Његове Светости Патријарха Српског Иринеја”. Патријарх српски Иринеј (1930-2020) свој монашки живот започео је 1959. године, убрзо професор, а потом и ректор Призренске богословије. И после тога остаје у настави као управник монашке школе при манастиру Острог. На трон старе нишке Епархије устоличен је 1975. године. У 1700 година старој историји, Нишке епархије, време епископовања преосвећеног епископа Иринеја обележено је највећим бројем обновљених и из темеља саграђених цркава, како у Нишу тако и у целој Епархији нишкој. У време епископа нишког Иринеја највише књига и научних радова је написано о нашим светињама и покренут симпозијум „Ниш и Византија“, што је допринело да се разјасне многе непознанице из богате хришћанске прошлости славног града Ниша.

Љубав према науци, тада Преосвећеног Епископа нишког Иринеја, видимо у подршци и великом залагању при осмишљавању и организацији међународног симпозијума византолога Ниш и Византија. Од првог окупљања византолога у Нишу далеке 2002. године до 2020. године, учесници симпозијума уз Благослов, прво Преосвећеног Епископа нишког, а потом и Његове Светости Патријарха Српског Иринеја, излагали су своје реферате. Свих 19 зборника радова штампани су са Благословом епископа и потоњег патријарха Иринеја. Благослов је разлог дугом трајању симпозијума Ниш и Византија.

И као патријарх српски Његова Светост Иринеј увек је налазио времена да дође у Ниш и обрати се учесницима скупа. Када то није било могуће, учесницима скупа би се обратио писмом које открива колико му значи да симпозијум Ниш и Византија опстане и траје. То се догодило 2015. године, када је на отварању симпозијума прочитано писмо Патријарха Иринеја упућено учесницима скупа, које овде доносимо у целости:

У атмосвери ослабљене пандемије скуп се одржао комбиновано уживо и online. Значајан број учесника је дошао у Ниш (седморо из Русије, ...). и они су своје радове уживо излагали. Учесници који нису могли да дођу били су укључени онлајн. Они трећи, који нису дошли, а из неког разлога нису могли да се укључе онлајн, послали су своје веб презентација које су биле емитоване у складу са сатницом.

Отварање симпозијума, благослов Епископа нишког Арсенија, онлајн и уживо

Отварање симпозијума, уводна реч др Миша Ракоција, председавају: Ивана Јоцић,
проф. др Франц Цурк, проф. др Ирена Љубомировић, отац Александар Ђорђев

Почетак симпозијума заказан је, као и сваке године, уживо за 3. јун у 17,30 часова свечаним отварањем у великој сали Универзитета у Нишу. И сада, као некад са благословом прво Преосвећеног Епископа нишког а потом и Његове Светости Патријарха Српског Иринеја, симпозијум „Ниш и Византија“ свој рад започео је уз благослов Епископа нишког Господина Арсеније. После уводне речи др Мише Ракоције присутне је бираним речима поздравила заменица градоначелнице Душица Давидовић истакавши значај скупа за град Ниш, његово углед у свету и спремност града да сваке године окупи и угости истакнуте византологе. Испред Универзитета у Нишу скупу се обратила проректор проф. др Весна Лопичић. Зборник је представила проф. др Ариадна Воронова са Православног Свето-Тихоновског универзитета у Москви. Отварање симпозијума, излагање радова и веб презентације могу се видети на сајту симпозијума.

Пријем у Председништву града, заменица градиначалнице г. Душица Давидовић са учесницима симпозијума

Пријем у Председништву града, обраћање проф. др Ане Захарове (Москва)

Ове године се пријаво 54. аутора. Због разумљивих техничких разлога, 12 аутора је замољено да следеће године дођу у Ниш. Свој допринос изучавању византијске и српске духовности, цивилизације и уметности ове године дала су 42 учесника.

Учесниси симпозијума

На крају, учеснике симпозијума уз пригодан програм примила је у Градској кући заменица градоначелнице госпођа Душица Давидовић. Присутнима се обратила проф. др Ана Захарова са Ломоносов Универзитета у Москви и бираним речима указала на изузетан значај и научну репрезентативност нишког симпозијума византолога. После свечаног пријема гости су обишли Тврђаву, Саборну цркву у Нишу и Музеј црквених старина.

У Музеју црквених старина, ђакон Далибор Мидић, проф. др Ана Захаров (Москва),
др Светлана Малцева (Санкт Петербург), др Небојша Станковић (Ниш)