др Миша Ракоција

Двадесет и први пут окупио нас је научни симпозиум Ниш и Византија. Ове године нисмо скривали задовољтво што смо победили ружно зло коме је неко дао лепо име „корона“. Поднасловом „Византија – традиција и савременост“, намера нам је да још једном подвучемо значај Византије за савремену европску цивилизацију која почива на византијској духовности, уметности и култури.

Oтварање симпозијума Ниш и Византија XX, свечана сала Универзитета у Нишу (фото. М. Лавренчић)

др Миша Ракоција, уводна реч (фото. М. Лавренчић)

Ове 2022. године, двадесет и први пут смо се обратили учесницима скупа са говорнице Универзитета у Нишу који заједно са Градом Нишом, Епархијом нишком и НКЦ-ом, сваке године у време градске славе св. цар Константин и царица Јелена, окупљају истакне византологе. Сада, када смо ушли у трећу деценију нашег рада можемо закључити да је Ниш постао знан широм света као центар изучавања визанологије. Овде представљена знања омогућила су да се сагледа значај родног града цара Константина за свеколики хришћански свет. Нећемо много погрешити ако закључимо, узећи у обзир и савремен развој града, да је дошло време да се нашем граду с разлогом врати стари средњовековни епитет „Славни град Ниш“.

Отварање симпозијума, благослов Епископа нишког Арсенија (фото. М. Лавренчић)

Заменица градоначалнице Душица Давидовић, поздравна реч (фото. М. Лавренчић)

Пре две године у поднаслову нашег скупа констатовали смо да долази време Васкрса Византије и похвале истини. А истина о православном царству Римљана, о Ромејима како су себе звали, или, познатије о Византији, о њеној цивилизацији, култури, уметности, тешко се пробија. Треба уложити много труда, а томе су византолози видно допринели, да би се променило старо осећање према Византији, осећање које је овде свима познато и нећемо га излагати, јер би се изложили опасности да нас оптуже да водимо т.з. „византијску расправу“, најчешће неразумљиву западним европљанима, а којa се толико дуго води да се на крају заборави разлог због којег је започета.

Проректор проф. др Јован Степановић, Универзитет у Нишу (фото. М. Лавренчић)

Академик проф. др Миодраг Марковић, отварање научног скупа (фото. М. Лавренчић)

Ипак, морамо подсетити да тековине византијске цивилизације и уметности прожимају историјско и духовно ткиво Европе, која неретко покушава да то заборави. Заборавили су се велики градови које су саградили Ромеји, грађански живот и манири, угледне градске породице, допринос знаменитих интелектуалаца, прелепа архитектонска остварења, фреске, иконе, скулптуре, дела примењене уметности, мало се зна о филозофији, књижевности, поезији, музици, недевољно се изучава византијска естетика, ... Европа како западна (покушај 2000. године да поставка Европског музеај у Бриселу почиње од 812. године од Карла Великог, без античке Грчке и Византије), тако и источна (недовољним изучавањем, заштитом и презентацијом свог културног и споменичког наслеђа), као да се одриче своје славне прошлости и полако залази у безизлаз. Ослањање на традицију и тражење узора у прошлости, данас није у „моди“. Мост између антике, посебно са старом Хеладом, са новим добом успоставила је Византија. Преко тог моста европска култура се и данас снабдева тековинама несталих цивилизација, неретко заборављајући ко је саградио мост, понекад не скривајући намеру да га поруши. Византолози су знањем зауставили рушење тог моста, чему је међунарни симпозију византолога Ниш и Византија дао видљив допринос.

проф. др Бранка Вранешевић, Промоција зборника радова бр. XX (фото. М. Лавренчић)

почетак рада (фото. М. Лавренчић)

Зато предлажем да на тренутак заборавимо црквени раскол, речи Петрарке и Волтера, све крсташке ратове, посебно онај четврти. Сетићемо се цивилизацијиских и уметничких достигнућа Ромеја и импозантног напредтка прелепог новог Рима – Константинопоља. То је цивилизација која је прихватила, учврстила и проширила хришћанство које траје и данас. Непосредно или посредно, носиоци тековина византијске цивилизације су источни и западни хришћани, како некад тако и данас.

Долази време када се формирају данашњи градови који су носиоци цивилизацијског и културног напретка, обликују се грађански манири, настају универзитети. Византинци иду на запад Европе да обучавају, са запада долазе у Констнтинопољ да уче, уметничка дела се односе или копирају у „грчком маниру“, читају се дела старих мудрих Грка. О томе сведоче речи образоване Ане Комнен, ћерке византијског цара Алексеја која у XXII веку каже да се у Константинопољу: „Могу видети Латини где стичу образовање и Словени да уче грчки“. У том контакту западноевропског са византијским светом, између осталог, настаће хуманизам и ренесанса. То је време када се поново оживљава идеја о зближавању два света. Данас, европска цивилизација почива на тековинама византијске, на истом оном троношцу који чине грчка филозофија и књижевност, римска државност и хришћанска вера.

аргументована дискусија

Пријем у Председништву града, заменица градиначалнице г. Душица Давидовић са учесницима симпозијума

Пандемија није успела да ућитка језик науке. Сада, ослобођени притиска пандемије, највећи број учесника своје радове излагали су уживо. Почетак симпозијума заказан је уживо за 3. јун у 17,30 часова свечаним отварањем у великој сали Универзитета у Нишу. Симпозијум „Ниш и Византија“ свој рад започео је уз благослов Епископа нишког Господина Арсеније. После уводне речи др Мише Ракоције присутне је бираним речима поздравила заменица градоначелнице Душица Давидовић истакавши значај скупа за град Ниш и његово споменичко наслеђе, углед у свету и спремност града да сваке године окупи и угости истакнуте византологе. Испред Универзитета у Нишу скупу се обратио проректор проф. др Јован Степановић. Симпозиум је отворио редовни члан САНУ академик проф. др Миодраг Марковић. Зборник Ниш и Византија бр. XX са прошлогодишњег окупљања представила је др Бранка Вранешевић. Свечаност отварања улепшао је трио Симфонијског оркестра из Ниша (Татјана Мијовић Петровић-виолина, Стефан Стефановић и Сузана Савић – виола). Отварање симпозијума, излагање радова и веб презентације могу се видети на сајту симпозијума.

Пријем у Председништву града, обраћање др Марка Фасолиа (Универзитет у Источном Пијемонту, Верчели, Италија)

Пријем у Председништву града, обраћање проф. др Иве Топалилова, Софија

На крају, учеснике симпозијума уз пригодан програм примила је у Градској кући заменица градоначелнице госпођа Душица Давидовић. У име учесника своје утиске о симпозијуму изнели су др Марко Фасолио (Универзитет у Источном Пијемонту, Верчели, Италија), док је проф. др Иво Топалилов из Софије указала на изузетан значај и научну репрезентативност нишког симпозијума византолога. После свечаног пријема гости су обишли Латинску цркву у Гоњем Матејецу (XI век) и митску Ћеле Кулу начињену од лобања неумрлих јунака са Чегра (1809. година).

Учесници симпозијума

Обилазак Латинске цркве у Горњем Матејевцу, XI век, (др Марко Фасолио (Торино),
др Златомира Гердџикова (Софија), др Иво Топалилов (Софија), др Миша Ракоција (Ниш),
др Ларс Рамсколд (Штокхолм), др Анђела Гавриловић (Београд), Милен Марков (Софија)