др Миша Ракоција

Када се спомене Византија прво се помисли на утемељивача византијског царства и хришћанске вере императора Константина Великог и град Ниш у коме је рођен за православне хришћане потоњи свети цар Константин. Томе је умногоме допринео међународни симпозијум „Ниш и Византија“ који 22 године организује Град Ниш, Универзитет у Нишу, Епархија нишка и Нишки културни центар.

Oтварање симпозијума Ниш и Византија XX , свечана сала Универзитета у Нишу (фото. М. Лавренчић)

Са говорнице Универзитета у Нишу за 22 године своје реферате излагало је више од 900 угледних византолога из целог света. То је резултирало штампањем 22 броја зборника радова и једног специјалног издања поводом јубиларне 2013. године, укупно преко 13000 страница нових открића и сазнања о византијској уметности, цивилизацији и споменичком наслеђу славног града Ниша.

Отварање симпозијума, благослов Епископа нишког Арсенија (фото. М. Лавренчић)

Зато, после двадесет и две године одржавања симпозијума и редовног штампања зборника радова, разумљиво је што је значај научног скупа „Ниш и Византија“ препознат од стране угледних института и знаменитих универзитета са простора Балкана и Европе, али и света. Град светог цара Константина заузео је значајно место на научној, културној, уметничкој и духовној карти Европе. Рођењем човека, цара и светца Константина Великог у Нишу, означена је прекретница у историји човечанства. Без цара из Наисуса у Европи не би постојало хришћанство. Константин Велики је рођен у данашњој Србији (Ниш), проглашен за цара у данашњој Енглеској (Јорк), са резиденцијом у данашњој Немачкој (Трир), потписао едикт о толеранцији у данашњој Италији (Милано), основао нову престоницу у данашњој Турској (Истанбул), као што видимо, и својим животом обухватио је целу Европу. Император Константин Велики је нишки бренд који треба много више експлоатисати у славу нашег града и јединства Европе. Томе много доприносе изложена открића учесника симпозијума Ниш и Византија.

Проф. др Јанис Варалис (Волос), отварање научног скупа (фото. М. Лавренчић)

Ниш, родни град првог хришћанског цара Константина Великог који је поставио темеље византијском царству, предодређен је да истраје на путу васпостављања истине о Византији. „Византија је била најкултурнија држава средњег века и дала је једну од највећих уметности коју је свет видео“, каже Милан Кашанин, далеке 1927. године и додаје: „Наша средњовековна уметност је у тесној вези са византијском, и оно што се буде мислило у свету о византијским уметничким делима мислиће се и о нашим“.

Проф. др Јасмина Шаранац, Промоција зборника радова бр. XXI (фото. М. Лавренчић)

Речи Дантеа Алигијериа с крајан XIII века (1265 - 1321) који је пожелео да се Константин никада није ни родио, затим неразумевање и све заблуде о Византији из прошлих времена, које су донеле неизмерљиву штету јединству Европе, полако одлазе у заборав пред знањем и научним аргументима који се са говорнице Универзитета у Нишу већ 22 године шаљу у свет. Ово је од посебног значаја за јединство, уметничку и духовну орјентацију савремене Европе. Културно зближавање и уметничко упознавање води до националног уједињења, до давно заборављеног сна Ромеја о једном Богу и јединственом царству.

Пријем у Председништву града, градска већница за културу Адријана Анастасов

Посматрајући Европу под Константиновим знаком, познатији као Христов монограм, видимо да је под тим знаком, цар Константин културно, цивилизацијски и духовно објединио европске народе. То је проверено најстабилнији троножац на који опет треба да се ослања заједничка будућност Европе и њених народа. Добронамерни посматрач, који располаже знањем, приметиће да то јединство траје, и да ће трајати до Божије воље.

Пријем у Председништву града, обраћање проф. др Халук Четикаја (Истанбул)

Дуготрајност и велико интересовање за симпозијум „Ниш и Византија“ сведочи о свеобухватном сагледавању значаја дела св. цара Константина за савремену европску цивилизацију и наговештава васкрсење византијске уметности и културе. Под заставом са Константиновим знаком, са Христовом вером у срцу и именом на уснама, историјско трајање, цивилизацијски и уметнички континуитет Европе, Балкана и Ниша су осигурани.

Заменица градоначелнице Душица Давидовић и градска већница за културу Адријана Анастасов
са учесницима симпозијума

Симпозијум „Ниш и Византија XXII“ свој рад започео је са благословом Епископа нишког Господина Арсеније. После уводне речи др Мише Ракоције присутне је поздравила заменица градоначелнице Душица Давидовић. Испред Универзитета у Нишу скупу се обратио проректор проф. др Јован Степановић. Симпозиум је отворио проф. др Јанис Варалис (Универзитет у Волосу). Зборник Ниш и Византија бр. XXI са прошлогодишњег окупљања представила је проф. др Јасмина Шаранац. Свечаност отварања улепшалио је трио гитара студената Факултета уметности у Нишу.

Велико интересовање научне јавности за нишки симпозијум потврђено је и ове године. Пријавило се 47 учесника из 12 земаља: Турске, Аустрије, Грчке, Русије, Италије, Бугарске, Аустралије, Републике Српске (БиХ), Северне Македоније, Кине, Енглеске и Србије. Због ограниченог времена реферате је излагало 35 учесника док је 12 учесника замољено да се пријаве следеће године. Остаће у памћењу заједничка вечера као место надахнуте стручне дискусије, размене мишљења, упознавања и зближавања.

Обилазак касноантичко и палеовизантијско споменичко наслеђе у оквиру нишке Тврђаве:
ЗиРан Гуо (Кина), Анђела Гавриловић (Србија), Мајна Паријез (Република Српска), Марко Фасолио (Италија),
Миша Ракоција (Србија), др Халук Четикаја (Турска)

На крају, учеснике симпозијума уз пригодан програм примила је у Градској кући заменица градоначелнице госпођа Душица Давидовић и градска већница за културу Адријана Анастасов. У име учесника своје утиске о симпозијуму изнели су проф. др Јанис Валарис (Волосу, Грчка) и проф. др Халук Четикаја (Истанбул, Турска) указавши на изузетан значај и научну репрезентативност нишког симпозијума византолога. После свечаног пријема гости су обишли мало знано касноантичко и палеовизантијско споменичко наслеђе у оквиру нишке Тврђаве.