Извештај са релизованог међународног симпозијума византолога
НИШ И ВИЗАНТИЈА XXIII
"Византија и Византијски свет – 324 - 2024 – од Византиона ка Константинопољу и Новом Риму"
др Миша Ракоција
Зашли смо у трећу деценију окупљања истакнутих византолога у славном граду Нишу, све захваљујући Граду Нишу, Универзитету у Нишу, Епархији Нишкој и Нишком културном центру. После 23 године, инспирисани речима академика Дејана Медаковића изговорене на отварању нашег првог окупљања далеке 2002. године, можемо закључити да смо испунили тада зацртан циљ - симпозијум Ниш и Византија профилисан је у угледни међунардни конгрес византолога. Нема истраживача који за свој рад не користи сазнања која су сабрана у 23. тома зборника радова „Ниш и Византија“. Међународни конгрес визнатолога „Ниш и Визаантија“ је још једно културно добро које треба уврстити у богату културну ризницу града Ниша.
Др Миша Ракоција, уводна реч, отварање симпозијума Ниш и Византија XXIII
Император Константин Велики рођен је у Нишу, зато град Ниш има право и обавезу да светску научну и ширу јавност подсећа на значајне датуме који су везани за Константина Великог, потоњег светог цара Константина. Ове године подсећамо да је прошло 1700 година од тренутка када је Константин Велики почео изградњу нове престонице на месту грчког старог и невеликог града Византиона: „ВИЗАНТИЈА И ВИЗАНТИЈСКИ СВЕТ / 324-2024 - ОД ВИЗАНТИОНА КА КОНСТАНТИНОПОЉУ И НОВОМ РИМУ“.
Благослов Митрополита нишког Арсенија
Император Константин Велики рођен је у Нишу, зато град Ниш има право и обавезу да светску научну и ширу јавност подсећа на значајне датуме који су везани за Константина Великог, потоњег светог цара Константина. Ове године подсећамо да је прошло 1700 година од тренутка када је Константин Велики почео изградњу нове престонице на месту грчког старог и невеликог града Византиона: „ВИЗАНТИЈА И ВИЗАНТИЈСКИ СВЕТ / 324-2024 - ОД ВИЗАНТИОНА КА КОНСТАНТИНОПОЉУ И НОВОМ РИМУ“.
Проректор проф. др Јован Степановић, поздравна реч испред Универзитета у Нишу
Чини се да на свету нема бољег стратегијског, саобраћајног и трговачког места од простора где је био стари Византион, за који се визионарски одлучио Константин Велики. Оснивање Константинопоља - Новог Рима, од огромног је значаја за светску историју и европску цивилизацију која је од тог тренутка кренула новим правцем.
Проф. др Зоран Ракић (Београд), отварање научног скупа
За цивилизацијски, уметнички или културни развој сваког народа или државе, заслужни су градови и њихови житељи. Византинци нису заборавили Аристотелове речи да у градовима грађани треба да буду, не само сигурни, већ и срећни. Сигурни бедеми градова објединили су духовну и интелектуалну елиту као носиоце развоја и напретка друштва. Оног тренутка када градови нестану, сваки напредак је заустављен. Константин Велики је то добро знао. Зато је свој родни град, бележи анонимни царев биограф: „Константин ... рођен у граду Наисусу и ту васпитаван, овај град је касније величанствено украсио“. Нешто касније, Приск пролази кроз Наисус 448. године и бележи: „Кажу да му је оснивач Константин који је и на месту Византиона саградио град, назвавши га својим именом.“ Улогу Константина у изградњи Наисуса Стефан Византинац пренаглашава и тврди да је Константин град створио и из основе изградио.
Проф. др Ирена Љубомировић (Ниш), промоција зборника радова бр. XXII
У градовима владају узвишени градски закони и племенити грађански манири, који су од старих Грка и Римљана преко Византинаца, и данас део нашег знања и понашања. У урбаној матрици провинцијских градова византијског комонвелта, увек се може препознати Константинопољ. То важи и за антички Наиусу, рановизантијски Наисос, средњовизантијски Нисос и српски средњовековни Ниш.
Захвалница за несебичан напор у организацији и научном доприносу својим учешћем на
симпозијуму “Ниш и Византија”
Ово је право место да поново покренемо размишљање о ретко спомињаној недоумици Константинa у тренутку када размишља где да пресели своју престоницу из морално затрованог Рима. Уз пуно уважавање хришћанства исказано прихватањем Миланског едикта о верској толеранцији, он за своју престоницу бира између угледних градова који су већ познати као центри хришћанства. Поред Византиона, Јерусалима, Никомедије, Сердике, Тесалонике и Троје, Константин помишља да престоницу пресели у свој родни град Наисус. Ипак одлучује се за Византион. Тако је настала престоница хришћанског Царства Римљана. Нови Рим постаје политички, просветни, духовни, војни и економски центар следећих хиљаду година.
Додела захвалнице у име града академику Миодрагу Марковићу, подпреседник САНУ
Ово је право место да поново покренемо размишљање о ретко спомињаној недоумици Константинa у тренутку када размишља где да пресели своју престоницу из морално затрованог Рима. Уз пуно уважавање хришћанства исказано прихватањем Миланског едикта о верској толеранцији, он за своју престоницу бира између угледних градова који су већ познати као центри хришћанства. Поред Византиона, Јерусалима, Никомедије, Сердике, Тесалонике и Троје, Константин помишља да престоницу пресели у свој родни град Наисус. Ипак одлучује се за Византион. Тако је настала престоница хришћанског Царства Римљана. Нови Рим постаје политички, просветни, духовни, војни и економски центар следећих хиљаду година.
Додела захвалнице у име града академику Драгану Војводићи
По устаљенон обичају, свечано отварање скупа у великој сали Универзитета у Нишу, отпочело је уводним речима др Мише Ракоција који је позвао Његово преосвештенство Митрополита нишког Господина Арсенија да благослови рад нишког научног скупа византолога. Испред града учеснике је поздравила заменица градоначелнице Душица Давидовић, док се испред Универзитета у Нишу присутнима обратио проректор проф. др Јован Степановић. Научни скуп отварио је проф. др Зоран Ракић са Филозофског факултета у Београду. Зборник радова „Ниш и Византија XXII“ преставила је проф. др Ирена Љубомировић са Филозофског факултета у Нишу.
Додела захвалнице у име града др Јанису Сисиу (Касторија, Грчка)
Следио је свечани чин доделе ЗАХВАЛНИЦА за несебичан напор у организацији и научном доприносу својим учешћем на симпозијуму “Ниш и Византија”, која се ове године први пут додељује. У име организатора (Град Ниш, Епархија нишка, Универзитет у Нишу), заменица градоначелнице Душица Давидовић захвалнице је поделила уваженим колегама: подпреседнику САНУ академику проф. др Миодрагу Марковићу, академику проф. др Драгану Војводићу - САНУ, ђакону др Ивици Чаировићу (Београд), др Ариадни Вороновој (Москва), др Јанису Сисиу (Касторија) и др Светли Петровој (Софија).
Aкадемик Миодраг Марковић, подпреседник САНУ, промоција монографије
„Касторијска сликарска школа XIV века“, аутор др Јаниса Сисиу
Посебно задовољство и радост откривања новог, предстаљала је промоција репрезентативне монографије нашег колеге из Касторије (Грчка) др Јаниса Сисиу „Касторијска сликарска школа XIV века“. О књизи су говорили подпреседник САНУ академик проф. др Миодраг Марковић и академик проф. др Драган Војводић, откривши нам тајне узвишене лепоте византијских фресака, до којих је исцрпним истраживачким радом дошао колега др Јанис Сисиу.
Aкадемик Драган Војводић, промоција монографије
„Касторијска сликарска школа XIV века“, аутор др Јаниса Сисиу
Велико је интересовање научне јавности за нишки симпозијум. Пријавило се 49 учесника из 10 земаља: Турске, Шпанија, Грчке, Словеније, Русије, Италије, Бугарске, САД, Северне Македоније и Србије. Због ограниченог времена реферате је излагало 40 учесника док је 9 учесника замољено да се пријаве следеће године. Уобичајена заједничка вечера била је место надахнуте стручне дискусије, размене мишљења, упознавања и зближавања.
Учесници симпозијума на пријему у Председништву град
На крају, учеснике симпозијума уз пригодан програм примила је у Градској кући заменица градоначелнице госпођа Душица Давидовић. У име учесника своје утиске о симпозијуму изнели су проф. др Ирина Оретскаја (Москва) и проф. др Мигуел Галес (Барцелона, Шпанија) указавши на изузетан значај и научну репрезентативност нишког симпозијума византолога. После свечаног пријема гости су кренули у походе нишкој Тврђави и њеним историјским слојевима а затим су обишли комплекс Саборне цркве.
У походе Нишкој тврђави и њеним историјским слојевима