ИНСТИТУЦИЈА ДУХОВНИКА

У сачуваном ктиторском натпису сићевачке Св. Богородице из 1644. године спомиње се духовник Јован, а 1597. године у манастиру Св. Јована изнад Горњег Матејевца духовник Леонтије. Духовници су нарочито одређени калуђери, узорни старци, који су имали посебна овлашћења дата од епископа. Још увек жива институција духовника, као заостали стари црквени обичај из времена српске државности, којој је посвећен цео 11. члан Душановог закона, баца нешто другачију светлост на прилике у којима су оновремени Нишевљани живели. Сада ојачана српска црква, у складу с тежњама патријарха Пајсија, води рачуна о традицији. То што се у натпису помиње само духовник Јован, а не и епископ нишки Герасим, открива нам велики значај институције духовника.