СРЕДЊЕВИЗАНТИЈСКИ ПЕРИОД
АРХИТЕКТУРА
На основу Повеље цара Василија II из 1020. год. Нишу припада запажено место у византијској црквеној хијерархији што се одразило на сакрално градитељство. У прво време византијске обнове може се сместити епископска црква Св. Прокопија, за коју не знамо где је, али знамо да је постојала у XI веку. Црква Св. Прокопија спомиње се и 1204. године, као катедрална црква новоустановљене нишке епископије. Мошти св. Прокопија налазе се у Нишу, чији је заштитник био, све до пред долазак Турака, када су пренете у Прокупље које је по њему добило име. Претпоставку појединих истраживача, да темељи првобитне цркве Св. Николе припадају Св. Прокопију, треба прихватити као радну хипотезу.
Слику о Нишу као црквеном средишту допуњује и црква Св. Пантелејмона, која, по свој прилици, припада истом времену. Византијска тробродна базилика, саграђена изнад ранохришћанске базилике, могла би бити онај храм који је Стефан Немања пре обновио, него из основе изградио. Приликом освајања Ниша од стране Турака, 1386. године, манастир Св. Пантелејмона је разрушен.
Латинска црква у Горњем Матејевцу, пре конзерваторских радова
Не мали број цркава недалеко од Ниша, значајно је сведочанство византијске градитељске активности. Латинска црква у Горњем Матејевцу један је од ретких у целости сачуваних храмова. Једнобродна грађевина сажетог издуженог уписаног крста са куполом, зидана је наизменичном употребом камена и опеке, уз примену византијских мотива у керамопластичној декорацији. Ништа мање није значајан оближњи архаични облик триконхоса, на коме је доцније саграђена манастирска црква Св. Јована. Овај редак облик једноставног тролиста, значајна је потврда о распрострањености трикохалних грађевина у средишњим областима Балкана.
Манастир св. Јована изнад Горњег Матејевца, основа
Цркве у рушевинама у околини Ниша, тробродна базилика у селу Ћурлина, једнобродна црква Св. Јована у селу Орљане и базилика са криптом испред Островице, архитектонским детаљима и употребљеним градивом, такође упућују на византијско градитељство, свакако старије од XII века.
Византијска базилика у Ђурлини, основа (по Ф. Каницу)
Црква св. Јована код Орљана - по М. Валтровићу и Д. Милутиновићу