ОСЛОБОЂЕНИ НИШ

ИСТОРИЈА

У граду Нишу у првој половини XIX столећа, још увек силовити Турци, строго су контролисали изградњу хришћанских богомоља. У каквој се атмосфери живело и градило, најсликовитије говори изглед цркве Св. Арханђела Михаила и Гаврила - мали Саборни храм. Саграђена залагањем митрополита Мелентија, свакако уз дозволу турских власти, 1819. године, она је до половине укопана у земљу, без прозора, ограђена високим зидом, да је муслимански живаљ не би видео. Као таква, сва у мраку, више је личила на ранохришћанску катакомбу, а мање на цркву.

Опште политичко - економске прилике у Европи и на Балкану, као и реформе унутар турске царевине, омогућиле су да се у XIX веку од досељених становника околних села, у Нишу образује грађански слој. Већ средином XIX века он је материјално довољно ојачао, да обезбеди средства потребна за изградњу цркве, чије размере и данас побуђују дивљење. Средства за изгрању великог Саборног храма почела су се прикупљати већ 1854. године, а на иницијативу епископа Јоанићија. Црква је завршена тек 1872.године.

Изградња цркве Св. Пантелејмона одмах после протеривања Турака, означава крај османлијске окупације и почетак изградње новог, на српским традицијама заснованог Ниша.

После 110 година, саграђена је нова црква. На падинама Делијског виса, 1987. године, епископ Иринеј Гавриловић у присуству Старца Никанора, осветио је темеље цркве Св. Саве у комплексу хиландарског метоха.